Mađarska

Budimpešta je prva stanica kod većine jer u istom delu grada stoje Parlament, Budimski zamak, Lančani most, Gelerovo brdo, Bazilika Svetog Stefana i dugačka linija muzeja i bulevara od centra do Trga heroja. Termalne banje Sečenji, Gelert i Rudaš rade cele godine i zbog toga često zauzmu bar jedno jutro ili veče u programu boravka.

Balaton je drugi veliki magnet. Južna strana privlači kupače i one koji dolaze zbog dužih šetališta, dok sever ima brdovit teren, vinograde i mesta poput Tihanja i Balatonfirda. Ruta oko jezera je uređena za bicikle, pa se deo obale često prolazi na taj način tokom toplijih meseci.

U manjim gradovima se najjasnije vidi razlika između južnih, istočnih i severnih delova zemlje. Segedin ima veliku pešačku zonu i jela od rečne ribe. Debrecin se najčešće bira zbog blizine Hortobađa. Pečuj je poznat po rimskim lokalitetima i muzejskoj postavci, uz činjenicu da se nalazi na nekoliko kilometara od vinograda Villanja i Šeksarda.

Priroda Mađarske i kraći izleti

Prirodni predeli su raspoređeni uglavnom na severu i istoku zemlje i lako se uklapaju u putovanje koje počinje u Budimpešti ili Debrecinu. Hortobađ predstavlja najveću kontinentalnu ravnicu u Evropi i čuva stočarsku tradiciju koja se i danas vidi u selima i manjim domaćinstvima. 

Na severu se nalaze Bik i Matra, oblasti sa šumskim stazama i vidikovcima koje se obilaze tokom popodneva ili jednog dana. Iznad severne obale Balatona počinje Balaton-felvidéki, prostor sa brdima vulkanskog porekla i vinogradima, dok je Agtelek poznat po širokom sistemu pećina koje se obilaze uz vodiča. 

Većina ovih lokacija može da se uključi u itinerer bez duge vožnje, pa se često posmatraju kao kraći izleti iz većih gradova.

Šta probati u Mađarskoj?

Mađarska kuhinja se oslanja na jela koja se dugo kuvaju i na začine poput paprike, pa se u restoranima najčešće sreću gulaš, pörkelt i paprikaš. Uz reke je uobičajena halászlé, a u gradovima se često kupuje langoš ili peciva sa makom i orasima, naročito na pijacama. 

Vinski regioni imaju jasne razlike. Tokaj na severoistoku daje najpoznatija slatka vina, Eger ima prepoznatljiva crvena, dok su vina iz Villanja među najpunijima u zemlji. Palinka se i dalje služi u malim čašama pre obroka i smatra se deo lokalne tradicije.

Koliko košta putovanje u Mađarsku?

Troškovi zavise od grada u kojem boraviš i od toga da li spavaš u užem centru ili u širem prstenu. Budimpešta je najskuplja u zoni oko glavnih znamenitosti, dok su Segedin, Debrecin i Pečuj primetno jeftiniji za smeštaj i obroke. 

Cene na Balatonu variraju po obali. Južna je pristupačnija van špica sezone, a sever zna da bude skuplji zbog manjih, porodičnih smeštaja. Ukupan iznos se lako drži pod kontrolom ako se koriste dnevni meniji, pijace, pekare i karte kupljene unapred za duže relacije.

Kada putovati u Mađarsku?

Proleće ima temperature oko 10–20°C i daje najviše prostora za duže šetnje po Budimpešti, Segedinu ili Pečuju, jer dani nisu ni hladni ni vreli. Tokom leta se težište seli na Balaton: južna obala radi punim kapacitetom, sever je aktivan zbog vinarija i biciklističkih ruta, a gradske cene obično rastu zbog većeg broja posetilaca. 

Jesen donosi umerenije vreme i period berbi u Tokaju, Egeru, Villanju i na severnoj strani Balatona, pa se tada obilaze vinske oblasti i manji gradovi. Zima je uglavnom vezana za Budimpeštu, banje, spoljne termalne bazene i božićne pijace, dok su ostali regioni mirniji i sa nižim temperaturama.

Kretanje i praktične stvari

Budimpešta ima četiri metro linije, gustu mrežu tramvaja i autobuse koji pokrivaju delove grada gde metro ne prolazi. Metro se koristi za duže relacije kroz Peštu, dok su tramvaji brži za centar i obalu Dunava. Linije 4 i 6 rade tokom cele noći i prolaze preko najprometnijih delova grada. Karte važe na svim vrstama prevoza i mogu da se uzmu kao pojedinačne, dnevne ili višednevne.

Vozovi iz Budimpešte polaze sa tri glavne stanice, Keleti, Njugati i Deli, i bez presedanja idu do Balatona, Pečuja, Debrecina, Segedina, Miškolca i gradova na severu zemlje. Najčešće polaske imaju Balaton i Debrecin, dok je za Pečuj standardno nekoliko direktnih vozova tokom dana. Putovanja traju u proseku između sat i po i tri sata, u zavisnosti od rute.

Autobusi povezuju mesta do kojih ne idu vozovi ili gde je železnica spora. To se najviše odnosi na sela oko Balatona, pojedina mesta u severnim brdima i naselja u istočnom delu zemlje. Karte se kupuju na stanici ili kod vozača, a redovi vožnje se ne menjaju cele godine.

Za put je korisno imati udobnu obuću zbog dužih šetnji po gradskim zonama i parkovima. Slojevita garderoba rešava promene vremena u toku dana, posebno u proleće i jesen. Kupaći kostim i peškir su potrebni ako planiraš termalne banje ili Balaton. Malo gotovine je praktično za pijace, manje prodavnice, kioske i seoske pekare koje povremeno ne primaju kartice.