Rumunija
Smeštena u srcu Balkanskog poluostrva, Rumunija je spoj srednjovekovnih tvrđava, brdskih puteva i gradova koji rastu između tradicije i savremenog života. Kada se prođe granični prelaz Rumunija Srbija imaš osećaj da si ušao/la u svet koji je poznat, ali ipak drugačiji.
Karta Rumunije pokazuje koliko je ova zemlja šarolika, od ravnica Banata do planinskih puteva kroz Karpate i starih gradova Transilvanije. Iako su destinacije povezane modernim putevima, svaka oblast ima svoju posebnu priču koja privlači i ljubitelje prirode i one koji traže istoriju i legende.
AKTUELNA PUTOVANJA
Šta obavezno obići u Rumuniji
Rumunija je mnogo više od Bukurešta i legendi o Drakuli. Svaka regija ima svoj karakter i način na koji priča istoriju. Prva stanica za većinu putnika je Temišvar, grad koji spaja austrougarsku arhitekturu i savremeni duh. Njegovi trgovi, parkovi i katedrale najbolje prikazuju taj elegantan, ali nenametljiv spoj.
Dalje ka istoku, Bukurešt otkriva svoje kontraste. Palata parlamenta je toliko velika da deluje nestvarno, a odmah iza nje počinju kvartovi puni malih kafeterija i galerija. Posle razgledanja, sve više putnika odlazi u Terme Bukurešt. I mada se često misli da je u pitanju klasičan akvapark, zapravo je to kompleks termalnih bazena i tropskih bašti, mesto gde se odmor i zabava spajaju u celodnevno iskustvo.
Ako te privlače stariji gradovi i priče iz prošlih vekova, Transilvanija je deo Rumunije koji moraš da doživiš. Gradovi kao što su Brašov, Sibinj i Sigisoara izgledaju kao da vreme u njima stoji. Kroz ulice se i dalje čuje eho legende o Drakuli. Ali kada vidiš Drakulin dvorac uživo, shvatiš da je priča manja od stvarnosti. Sam dvorac Bran stoji na stenovitoj litici i deluje kao da čuva celu dolinu.
U blizini se nalaze i dvorci Transilvanije, među kojima se ističe dvorac Peleš u mestu Sinaia, koji je možda najlepša građevina u zemlji. U istom danu možeš obići i Korvinov dvorac, koji izgledom više podseća na filmski set nego na istorijski spomenik.
Manje poznate rute Rumunije
Iza glavnih turističkih ruta nalaze se netaknuta sela Bukovine i planinski putevi kroz Karpate. Tamo gde su pejzaži zadržali svoj izvorni izgled, svakodnevni život i dalje prati ritam prirode.
Na severu zemlje, u Bukovini, manastiri spolja oslikani freskama izgledaju kao galerije na otvorenom. U selima oko Sučave vreme teče sporije. Ovde ljudi peku rakiju, prave sir i prodaju med na pijacama koje se nisu promenile decenijama.
Još zapadnije, prema Maramurešu, pejzaž postaje brdovitiji. Stare drvene crkve sa visokim tornjevima deo su UNESCO baštine, a između njih i danas prolazi uska pruga kojom saobraća parna lokomotiva. To je deo zemlje u kojem se tradicija i priroda još uvek ne razdvajaju.
Rumunija ima neke od najlepših i najočuvanijih predela u ovom delu Evrope. Nacionalni park Retezat, Delta Dunava i Nacionalni park Bučeđi nude pejzaže koji se protežu od planinskih vrhova do mirnih vodenih kanala. U njima se može pešačiti, planinariti ili posmatrati ptice u gotovo netaknutoj prirodi.
To su mesta gde se vidi koliko je zemlja raznolika, od tišine planinskih jezera do divljine delte. Za takve izlete dovoljno je poneti udobnu obuću, vodu i malo radoznalosti.
Šta probati u Rumuniji
Rumunska kuhinja spaja uticaje Balkana, Mađarske i srednje Evrope, ali svako jelo ima domaći pečat. Najpoznatije su sarm kuvane sporo u sosu od paradajza i vina. Na menijima su i mići, sočne roštiljske kobasice bez kože, koje se jedu uz hleb i senf, najčešće na ulici ili pijaci.
U ribarskim oblastima, naročito uz Dunav, priprema se halaš, bogata riblja čorba sa paprikom i belim vinom. U planinskim delovima dominiraju jela od divljači, variva i kukuruzna palenta poznata kao mamaljuga, koja se služi uz sir i pavlaku.
Od slatkiša, nezaobilazni su papanasi, pržene kuglice od sira punjene džemom i pavlakom, dok se u svakoj poslastičarnici može naći i kurtos kolakš, kod nas poznat kao dimnjak kolač. Uz obrok se obavezno služi lokalno vino ili domaća rakija cujka, napravljena od šljive.
Kada je najbolje vreme za putovanje u Rumuniju
Proleće i rana jesen su najprijatniji periodi za putovanje u Rumuniju. Vreme je stabilno, temperature su prijatne i gužve manje. Tokom leta su popularne Transilvanija tura i izleti u planine, dok obala Crnog mora privlači one koji traže odmor uz more. Leto donosi i festivale i živu atmosferu u turističkim mestima.
Jesen je mirnija, s toplim danima i bogatom gastronomijom. Tada je vreme berbe, vina i seoskih vašara. Zima, iako hladnija, donosi poseban šarm. Gradovi poput Brašova i Sibinja pretvaraju se u tiha, snežna mesta, a skijališta u Karpatima rade punom parom. Tu su i božićni vašari, među kojima je najpoznatiji Advent Bukurešt, koji u zimskim mesecima pretvara grad u toplo, osvetljeno mesto puno mirisa kolača, kuvanog vina i praznične muzike.
Boravak od nedelju dana je dovoljan da se upoznaju i gradovi i priroda, ali i produženi vikend može da donese bogato iskustvo. Bez obzira koje doba godine izaberete za posetu, Rumunija je dovoljno blizu da se do nje lako stigne autobusom, a dovoljno posebna da svako putovanje donese nešto novo.
