Istanbul sam zamišljala kao šareni haos u kom se mešaju mirisi začina, ezani sa minareta i glasovi prodavaca iz Kapali čaršije. Sve to jeste tačno. Ali ono što niko nije dovoljno naglasio – jeste mir i magija koje sam doživela na krstarenju Bosforom i tokom posete Prinčevskim ostrvima. Taj deo putovanja me je potpuno razoružao i pružio mi nešto što nisam očekivala – unutrašnji mir usred najvećeg grada Turske.
Zato sam odlučila da ovo iskustvo podelim iskreno i detaljno, jer ako planiraš put u Istanbul, ovo mora biti na tvojoj listi.
Dan kada sam prvi put kročila na palubu broda na Bosforu
Bila je vedra aprilska subota, a ja sam sa grupom ljudi koju sam upoznala dan ranije krenula ka luci. Niko od nas nije previše pričao, što je neobično za turiste – kao da smo svi intuitivno osećali da nas čeka nešto posebno.
Ušla sam na brod bez previše očekivanja. Sedela sam uz ivicu, sa desne strane, dok je brod klizio po površini. A onda – kao da je vreme stalo. Bosfor, dugačak i elegantan, prostirao se pred nama, okupan jutarnjim suncem.
Evropa s jedne strane, Azija s druge. Grad između svetova.
Osećaj je bio teško opisiv. Nije to bila samo vožnja. Bila je to tiha lekcija o lepoti jednostavnosti. Dok su se nizali prizori – Dolmabahče palata, stare drvene vile (yalı), Galata kula, Ortakoj džamija pod Bosforskim mostom – nisam mogla da odlučim da li da fotografišem ili samo gledam.
U jednom trenutku, brod je usporio. Galebovi su proleteli iznad nas, a vodič je tiho rekao: „Ovo je tačka gde se Bosfor najdublje spaja sa morem.“ Bilo je nešto simbolično u toj rečenici. I meni se u tom trenutku sve nekako spojilo.
Zbog čega je krstarenje Bosforom više od obične panoramske ture?
Jer ti da prostor. Jer te natera da zaćutiš. Jer iako si na vodi između dva kontinenta, osećaš se stabilnije nego ikada.
Nisam se osećala kao turista, već kao neko ko konačno diše punim plućima. Istanbul sa vode izgleda potpuno drugačije. Vidiš detalje koje sa kopna prosto ne možeš da doživiš – način na koji se boje prelivaju po fasadama starih kuća, ptice koje sleću na dimnjake, tišina koja postoji čak i u ogromnom gradu.
Ako tražiš iskustvo koje će ti ostati urezano, krstarenje Bosforom je upravo to. Savetujem ti da ideš ujutru ili u predvečerje – tada svetlost pravi čudo.
Sledeća stanica: Prinčevska ostrva – ostrva koja govore tišinom
Sledećeg dana, odlučila sam da krenem dalje – ka Prinčevskim ostrvima, o kojima sam čula toliko lepih stvari, a opet nisam znala šta da očekujem. Brod iz Istanbula ka Buyukadi polazi rano, pa sam ustala sa prvim zracima sunca.
Vetar na palubi bio je svež, a voda Mramornog mora zrcalila je jutarnje boje. Posle oko sat vremena stigli smo na Buyukadu, najveće i najposećenije ostrvo u arhipelagu.
Već po silasku na kopno znala sam da sam došla na posebno mesto. Nema saobraćaja. Nema trube. Nema žurbe. Umesto toga – bicikli, električna vozila i tišina.
Buyukada – mesto gde vreme hoda sporije (i to je dobro)
Prošetala sam do najbliže pekare i uzela simit (turski đevrek). Sela sam na klupu kraj mora i gledala kako se lagano budi još jedan dan. Na ostrvu su kuće iz XIX veka, sa drvenim balkonima, zavese koje se njišu na vetru, i dvorišta prepuna cveća. Sve odiše nostalgijom.
Ubrzo sam krenula peške uz brdo, ka manastiru Svetog Đorđa. Nije laka šetnja – ima dosta uspona – ali svaki korak vredi. Na vrhu sam sela, disala, i gledala prema Istanbulu, koji je sa te daljine izgledao kao san.
Tu sam, iskreno, počela da preispitujem kako živim kod kuće. Zašto stalno žurimo? Zašto sebi ne damo da budemo? Ova ostrva, tiha i skromna, nekako ti to prirodno vrate.
Ručak na obali – najmirniji obrok mog putovanja
U povratku sam sela u restoran na vodi, sa pogledom na pristanište. Poručila sam svežu oradu, salatu od rukole i limun, i naravno – čašu turskog belog vina. Sve je bilo jednostavno, ali savršeno.
Brodovi su pristajali i odlazili, ljudi su prolazili, ali sve u jednom ritmu – bez napetosti, bez tenzije. Čak ni deca nisu vrištala, kao da i ona osećaju tu posebnu atmosferu.
Za koga je ovo putovanje idealno?
- Za parove koji žele romantiku i intimu
- Za solo putnike koji žele da osete grad i sebe na dubljem nivou
- Za porodice koje žele bezbednu i sadržajnu aktivnost van gradske gužve
- I za sve one koji žele da sa putovanja povedu i nešto više od suvenira
Moji saveti iz ličnog iskustva
- Ne planiraj ovaj izlet usputno. On zaslužuje ceo dan, ako ne i dva.
- Obavezno napuni telefon i ponesi eksternu bateriju – fotografisaćeš više nego što misliš.
- Na Buyukadi nosi udobne cipele. Puno se hoda, ali vredi svakog koraka.
- Ako možeš, ostani do kasnog popodneva, kada ostrvo skoro opusti i postane još tiše.
Putovanje bez stresa – sve organizovano, sve provereno
I nakon svega što sam doživela sa putovanja iz Istanbula, najlepši deo je bio to što ništa nisam morala da organizujem sama. Sve je bilo unapred dogovoreno – vreme polaska, karte, brod, vodič, čak i preporuke za ručak. Mogla sam da se potpuno prepustim i uživam, bez stresa oko toga „da li ću zakasniti“, „gde kupiti karte“ ili „da li ću se snaći“.
Sve je osmišljeno tako da putnici vide najlepše delove Istanbula, ali i da imaju dovoljno vremena za sebe, šetnju, ručak, fotografisanje.
U okviru aranžmana je obezbeđeno sve:
- Prevoz do luke i povratak
- Karta za krstarenje sa vodičem
- Povratna vožnja trajektom do Prinčevskih ostrva
- Saveti gde šetati, ručati i kako najlepše provesti vreme na Buyukadi
Putnici često kažu da im je baš ovaj deo putovanja bio najposebniji – jer su odmorili dušu, a sve ostalo je već bilo rešeno.
Ako i ti želiš da doživiš Istanbul na ovaj način – putujući pametno, sa stilom i sigurnošću, pogledaj naše aranžmane ili nas kontaktiraj direktno.
