- Trinaest gradova za doček 2027, od regionalnih do velikih evropskih destinacija.
- Uz svaki grad saznaćete kakav vas doček čeka i kome najviše odgovara.
Dovoljno je da neko u grupi napiše „Gde ćemo za Novu godinu?“ i dopisivanje može da potraje nedeljama. Jedni žele veliki trg i vatromet. Drugi bi radije mirnu šetnju i dobru večeru. Treći samo pitaju gde je žurka.
Problem obično nije manjak opcija. Problem je što gradovi na prvi pogled deluju slično. A nisu. Svaki od njih ispraća godinu na svoj način, i kada znate šta vas čeka, odluka postaje mnogo lakša.
Zato smo izdvojili 13 destinacija i za svaku opisali ono po čemu se tamošnji doček razlikuje od ostalih. Ako želite odmah da vidite širu sliku, sva putovanja za Novu godinu 2027 nalaze se na jednom mestu. Ako više volite postepeno otkrivanje, čitajte redom. Lista počinje gradom koji mnogi potcenjuju.
1. Krakov – ponoć koju najavljuje trubač sa tornja
Svakog punog sata sa tornja Crkve Svete Marije trubač svira kratku melodiju koja se naglo prekida usred tona. Legenda kaže da je trubač nekada tako upozoravao grad na napad, sve dok ga strela nije pogodila. Tradicija traje vekovima, a u novogodišnjoj noći dobija posebnu težinu.
Krakov iznenadi one koji od njega ne očekuju mnogo. Glavni trg, jedan od najvećih srednjovekovnih trgova u Evropi, zimi je pun svetla i ljudi. U zgradi Sukenice, u samom srcu trga, možete pronaći nakit od ćilibara i ručne radove. Na brdu iznad Visle uzdiže se kraljevski dvorac Vavel, a ispod njega stoji statua zmaja koja povremeno bljuje pravu vatru.
Kazimjež, stara jevrejska četvrt, uveče postaje lavirint barova, podruma i mesta sa živom muzikom. Danju probajte pjerogi i obvažanek, pleteni đevrek sa uličnih tezgi. Nadomak grada nalazi se i rudnik soli Vjeličke, sa podzemnim kapelama isklesanim u soli.
Troškovi na licu mesta obično su niži nego u zapadnoj Evropi. Zato je Nova godina u Krakovu dobar izbor za one koji žele pravi evropski doček, mnogo istorije i dobar provod bez preteranog trošenja.
2. Budimpešta – dve obale, jedna reka i ponoć između
Budim je brdovit i miran, Pešta ravna i bučna. Između njih teče Dunav, a mostovi preko njega noću svetle kao da su postavljeni baš za novogodišnje fotografije.
Doček ovde ima dva lica. Jedno je elegantno, uz pogled na osvetljeni Parlament. Drugo je razigrano i živi u ruin barovima, starim zgradama pretvorenim u lokale u kojima nijedna prostorija ne liči na drugu.
Pre ponoći vredi popeti se do Ribarske tvrđave, jer je pogled odatle na reku i osvetljenu Peštu fotografija koju ćete poželeti da imate. Za šetnju po Pešti izdvojite Baziliku Svetog Stefana i široku Andrašijevu aveniju. Kada ogladnite, tu su langoš, prženo testo sa pavlakom i sirom, i kurtoš kalač sa ulične tezge. Gulaš ovde nije varivo već supa, i to vredi probati bar jednom.
Prvog januara termalne kupke rešavaju i odmor i razgledanje. Sečenji je poznat po velikim spoljnim bazenima iz kojih se diže para dok je oko vas zima. Novogodišnje putovanje u Budimpeštu je klasika kojoj se ljudi vraćaju, a relativno kratak put iz Srbije čini ga praktičnim izborom.
Ako vam posle dve velike metropole zatreba sasvim drugačiji ritam, sledeća stanica je bliža nego što mislite.
3. Ohrid – jezero, stari grad i ponoć bez žurbe
Veče pred doček. Kamene uličice starog grada pune se ljudima, svetla se odražavaju u mirnom jezeru, a iz restorana se već čuje muzika. Tako izgleda Ohrid krajem decembra.
Zimi grad pokazuje lice koje letnji turisti ne vide. Jezero je tiho, gotovo srebrno, a jutarnja magla nad vodom stvara atmosferu koju fotografija ne prenosi do kraja. I grad i jezero su pod zaštitom UNESCO-a, i to se oseća na svakom koraku.
Najlepša šetnja počinje kod antičkog teatra i nastavlja se do Samuilove tvrđave. Zatim vodi preko Plaošnika, gde je Sveti Kliment u 9. veku osnovao čuvenu Ohridsku književnu školu. Završava se kod crkve Svetog Jovana Kaneo na litici iznad vode, prizora koji ste verovatno već videli na razglednicama. Uživo izgleda još bolje.
Kada padne mrak, ritam se menja. Kafane i klubovi pune se ekipom iz cele regije, pa se nova poznanstva sklapaju usput. Za stolom probajte tavče gravče, pečeni pasulj u glinenoj posudi, uz čašu makedonskog vina.
Ohrid ima još jednu prednost: do njega se stiže bez leta, jezik nije prepreka, a odnos uloženog i dobijenog razlog je što se mnogi ovde vraćaju. Ako vam trebaju i provod i pejzaž koji smiruje, doček Nove godine u Ohridu spaja oba sveta. Za uspomenu ponesite ohridski biser, koji se ovde izrađuje po recepturi što se prenosi generacijama.
4. Prag – grad koji u decembru izgleda kao scenografija
Može li grad da izgleda previše lepo? Prag u decembru ozbiljno testira to pitanje.
Staromestski trg sa astronomskim satom, gotički tornjevi, tezge sa kuvanim vinom i trdelnikom, Praški dvorac koji noću sija iznad Vltave. Sve deluje pomalo nestvarno. Praznični vašari obično rade i nekoliko dana posle Nove godine, pa atmosfera ne nestaje u ponoć.
Ne zadržavajte se samo u centru. Mala Strana, ispod dvorca, ima mirnije ulice i barokne crkve, a u krugu dvorca krije se Zlatna ulica sa sićušnim kućicama u bojama. Josefov, stara jevrejska četvrt, čuva sinagoge i jedno od najstarijih jevrejskih grobalja u Evropi.
Česi pivo shvataju ozbiljno, pa je tradicionalna pivnica obavezna stanica. Uz kriglu idu svičkova, goveđe pečenje u kremastom sosu sa knedlama, ili pečena kolenica.
Doček je glasan, a ulice pune, pa se isplati ranije odlučiti gde ćete stajati u ponoć. Dan kasnije popnite se na brdo Letna i pogledajte niz mostova preko reke. Tada ćete razumeti zašto se doček u Pragu pamti godinama.
Iz bajkovitog Praga idemo u grad koji pravila piše na svoj način.
5. Amsterdam – opušten, šaren i sasvim svoj
Amsterdam se ne trudi da bude elegantan. Kanali, uske kuće koje se naginju jedna ka drugoj, bicikli na svakom koraku i ljudi koji ne žure. To je grad koji vas pusti da ga upoznate svojim tempom.
Zimi kanale često obasjavaju svetlosne instalacije, pa šetnja ili vožnja brodićem po mraku postaje pravi doživljaj. U novogodišnjoj noći Holanđani jedu oliebollen, pohovane loptice od testa posute šećerom u prahu, a toj tradiciji ćete se rado prilagoditi.
Ljubitelje umetnosti čekaju Rajksmuzej i Van Gogov muzej, smešteni na istom trgu. Ako planirate posetu Kući Ane Frank, imajte na umu da se ulaznice kupuju isključivo onlajn i brzo nestaju, pa ih rezervišite unapred. Kvart Jordan je kao stvoren za lutanje bez plana, sa malim kafićima, galerijama i buticima. Usput probajte topli strupvafl i holandski sir.
Jedan praktičan savet: biciklističke staze ovde su ozbiljna stvar i biciklisti ne usporavaju, pa gledajte gde hodate. Novogodišnji Amsterdam je za one koji žele doček sa ličnošću.
6. Istanbul – doček između dva kontinenta
Koliko gradova vam dozvoljava da ujutru pijete čaj u Evropi, a popodne šetate po Aziji? Istanbul to radi kao da je najnormalnija stvar na svetu.
Aja Sofija i Plava džamija stoje jedna naspram druge i čuvaju vekove istorije. U blizini je palata Topkapi, nekadašnje sedište sultana, sa pogledom na mesto gde se Bosfor spaja sa Zlatnim rogom. Veliki bazar, sa hiljadama radnji pod jednim krovom, pravi je lavirint za cenkanje, ali ne radi nedeljom. Egipatski bazar mami mirisima začina, čajeva i ratluka.
Uveče se energija seli na ulicu Istiklal, oko kule Galata i u kvartove gde barovi rade do kasno. Vožnja trajektom preko Bosfora traje kratko, a pogled na grad sa vode dugo ostaje u sećanju. Na azijskoj strani, u Kadikoju, atmosfera je opuštenija i više lokalna.
I onda hrana. Simit za doručak, sendvič sa ribom pored vode, baklava kad god poželite. Ako ulazite u džamije, ponesite nešto čime ćete pokriti ramena, a devojke i maramu. Istanbul za praznike je izbor za one koji žele doček koji ne liči ni na jedan prethodni.
7. Atina – ponoć sa Akropoljem u kadru
Dok se u većem delu Evrope ponoć dočekuje u debelim jaknama, zima u Atini je obično blaža. Šetnja bez rukavica ovde nije retkost.
Osvetljeni Akropolj vidi se iz mnogih delova grada i daje svakoj večeri posebnu pozadinu. Kada ga obiđete, svratite i u Muzej Akropolja, čiji stakleni podovi otkrivaju ostatke antičkog grada ispod vaših nogu. Za pogled na celu Atinu popnite se na brdo Likavitos, najbolje pred zalazak sunca.
Plaka nudi uske ulice i taverne, a u njoj se krije Anafiotika, deo sa belim kućicama koji izgleda kao da je prenet sa nekog ostrva. Ispred Parlamenta svakog sata možete gledati smenu garde evzona u tradicionalnim uniformama. Monastiraki je pun radnji i uličnih zalogaja, a Psiri ima noćni život koji kreće tek kad drugde već razmišljaju o spavanju.
Grci za Novu godinu seku vasilopitu, kolač sa skrivenim novčićem, slično našoj česnici. Ako vam ostane slobodan dan, hram Posejdona na rtu Sunion nudi zalazak sunca nad morem zbog kog vredi krenuti iz grada. Doček Nove godine u Atini spaja istoriju, mediteranski ritam i dugu noć.
Sledeća stanica nije za one koji putuju s praznim koferom. Ili jeste, ako planiraju da se vrate s punim.
8. Milano – stil, šoping i aperitivo pred ponoć
Milano zna kako da izgleda dobro, u svako doba godine. Katedrala Duomo sa stotinama mermernih tornjića impresionira i posle deset minuta gledanja. Ako se popnete na njen krov, šetaćete između statua i tornjeva sa pogledom na ceo grad. Odmah pored, Galerija Vitorio Emanuele II pokazuje koliko je ovde moda ozbiljna stvar.
Ako vas zanima umetnost, Leonardova „Poslednja večera“ nalazi se upravo u Milanu, ali se ulaznice rezervišu daleko unapred, pa to planirajte na vreme. Kvart Brera ima boemski duh, galerije i male restorane, a zamak Sforca je lep za dnevnu šetnju.
Pravi Milano ipak počinje uveče, uz aperitivo u kvartu Navilji, gde se pored kanala pije, jede i dugo priča. Probajte rižoto na milanski način sa šafranom, a za desert panetone, praznični kolač koji potiče upravo odavde. Za doček obucite nešto crveno. Italijani veruju da crveni veš u novogodišnjoj noći donosi sreću.
Bonus za ljubitelje kupovine: zimska sniženja u Italiji tradicionalno počinju početkom januara. Novogodišnja putovanja u Milano su zato za one koji žele i provod i osveženu garderobu.
9. Beč – kad ceo centar pleše valcer
Bečka kafana nije mesto gde se kafa pije na brzinu. Sedi se satima, uz novine, parče Saher torte i razgovor koji ne mora nikud da stigne. Taj ritam dobro opisuje grad.
Za Novu godinu Beč ipak ubrzava. Centar se pretvara u veliku pešačku zonu sa binama, muzikom i štandovima, a u ponoć se na trgovima pleše valcer. Meštani to shvataju ozbiljno, pa slobodno zaigrajte i vi.
Dani posle dočeka idealni su za carski Beč. Dvorac Šenbrun sa ogromnim parkom podseća na moć Habzburga, a u dvorcu Belvedere čeka vas Klimtov „Poljubac“, slika koju ste sigurno videli bar na nekoj šolji ili posteru. Za opušteniju šetnju tu je Prater sa čuvenim džinovskim točkom, a pijaca Našmarkt prija svima koji vole da probaju svega pomalo.
Na tanjiru neka se nađu bečka šnicla i štrudla od jabuka. Prvog januara grad ostaje u muzičkom tonu, jer se odavde prenosi Novogodišnji koncert Bečke filharmonije. Beč za Novu godinu je za one koji vole da praznik ima i malo elegancije.
10. Rim – dve hiljade godina istorije i tanjir sočiva
Kada u Rimu kažete „idemo da prošetamo“, to znači da ćete usput proći pored nekoliko vekova istorije. Koloseum, Panteon, Španske stepenice, Fontana di Trevi, gde se novčić baca preko ramena da biste se jednog dana vratili. Teško je napraviti deset koraka a da ne naletite na nešto starije od većine država.
Pola dana ostavite za Vatikan. Bazilika Svetog Petra i trg ispred nje ostavljaju utisak i na one koji nisu religiozni, a pogled sa kupole vredi svake stepenice. Radno vreme muzeja i znamenitosti se oko praznika menja, pa ga proverite pre polaska.
Uveče se preselite u Trastevere, kvart kaldrmisanih ulica, bršljana na fasadama i trattorija u kojima se dugo sedi. Italijani za novogodišnju večeru tradicionalno jedu sočivo, jer sitna zrna podsećaju na novčiće i navodno donose novac u narednoj godini. Posle toga probajte rimske klasike: karbonaru, kačo e pepe i supli, pohovane kuglice od pirinča sa mocarelom. Đelato ide i kad je hladno.
Nova godina u Rimu je za one koji žele doček u gradu gde je svaka šetnja priča za sebe.
A šta ako ponoć poželite da dočekate uz more, pod palmama?
11. Azurna obala – palme, more i doček na francuski način
Zvuči kao scena iz filma: decembar je, a vi šetate pored mora u laganoj jakni dok se sunce spušta iza palmi. Na Azurnoj obali to nije fantazija.
Nica je dobra polazna tačka. Engleska promenada se proteže duž zaliva, stari grad krije uske ulice u toplim bojama i pijace pune lokalnih proizvoda, a sa brda Zamka puca pogled na more i crvene krovove. Probajte soku, tanku palačinku od leblebija koja je ovde ulična klasika.
Kan, Monako i srednjovekovno selo Eze na steni iznad mora nalaze se na maloj udaljenosti, pa je region kao stvoren za otkrivanje. U Kanu prošetajte Kroazetom i pogledajte palatu u kojoj se održava filmski festival. U Monte Karlu, ispred kazina i luke pune jahti, luksuz se vidi bez ikakvog truda.
Glamura ovde ima svuda, ali za uživanje u njemu dovoljna je obična šetnja. Novogodišnji odmor na Azurnoj obali je za one koji žele romantičniji, mediteranski doček, uz more umesto snega.
12. Bukurešt – grad koji ruši očekivanja
Nekada su ga zvali „Mali Pariz“. Kada prošetate širokim bulevarima do Trijumfalne kapije, shvatićete zašto.
Bukurešt je grad kontrasta. Elegantne zgrade s kraja 19. veka stoje pored socijalističke arhitekture, a Palata parlamenta, jedna od najvećih administrativnih zgrada na svetu, deluje gotovo nestvarno. Unutra se ulazi samo uz organizovani obilazak, pa ponesite ličnu kartu ili pasoš. Muzej sela na otvorenom, sa starim kućama i vetrenjačama iz cele Rumunije, prijatno je iznenađenje i za one koji inače ne vole muzeje.
Stari grad je srce noćnog života, sa gustom mrežom barova, klubova i restorana. Za večeru sa atmosferom izaberite Karu ku bere, pivnicu staru više od sto godina, ili Hanul lui Manuk, nekadašnji han iz 19. veka. Na meniju potražite sarmale, miči, rumunske ćevape, i papanaše, krofne sa pavlakom i džemom.
Danju svratite u knjižaru Karturešti Karusel, koja izgleda kao da je izašla iz bajke. Za one koji žele živ provod i pristupačnije troškove na licu mesta, doček u Bukureštu je pametan potez.
Za kraj, grad za one kojima jedna noć nije dovoljna.
13. Berlin – noć koja traje onoliko koliko izdržite
Berlin se ne pravi da je nešto što nije. Grafiti su umetnost, stare fabrike su klubovi, a klupska scena ne poznaje radno vreme. Okupljanje kod Brandenburške kapije godinama privlači ogromne mase ljudi. Jedna napomena za noćne ptice: neki klubovi su poznati po strogoj selekciji na ulazu, pa nemojte sve planove vezivati za jedno mesto.
Ali Berlin je i grad priča. East Side Gallery, najduži sačuvani deo zida, danas je galerija na otvorenom. Na Muzejskom ostrvu, koje je pod zaštitom UNESCO-a, pet muzeja stoji jedan do drugog. Kupolu Rajhstaga možete posetiti besplatno, uz prethodnu registraciju, a pogled sa nje posebno je lep u sumrak. Čekpoint Čarli i Spomenik ubijenim Jevrejima Evrope podsećaju na to koliko je ovaj grad proživeo.
Krojcberg i Nojkeln čuvaju alternativni duh, a dener i karivurst sa ulice su rituali koji se ne preskaču.
Berlin za doček je logičan završetak ove liste: intenzivan, nepredvidiv i stvoren za one koji ne žele da ranije odu na spavanje.
Ukratko: gde ići, zavisno od toga šta tražite
Ako ste stigli do kraja i još se dvoumite, evo kratkog pregleda.
- Žurka do jutra: Budimpešta, Berlin i Bukurešt. Ruin barovi, klubovi bez radnog vremena i stari gradovi puni lokala.
- Veliki evropski grad i istorija na svakom koraku: Beč, Prag i Rim.
- More i blaža zima: Atina i Azurna obala. Decembar pored mora, bez debele jakne.
- Romantičan doček udvoje: Prag, Azurna obala i Ohrid.
- Blizu, bez leta i bez jezičke barijere: Ohrid.
- Evropski doček uz manje troškove na licu mesta: Krakov i Bukurešt.
- Hrana kao glavni razlog za put: Istanbul i Rim.
- Šoping i januarska sniženja: Milano.
- Nešto potpuno drugačije: Istanbul, grad na dva kontinenta, i Amsterdam, sa kanalima i svojim opuštenim ritmom.
Najteže je dogovoriti se sa ekipom šta vam je važnije: provod, more ili razgledanje. Kad to rešite, grad ćete izabrati za pet minuta.
