Postoje putovanja koja obeleže godinu, a postoje i ona koja je obeleže zauvek. Za mene, doček Nove godine u Atini na trgu Sintagma pripada upravo ovoj drugoj kategoriji. Oduvek sam želeo da upoznam Atinu izvan njenih muzeja i antičkih lokaliteta, da osetim njen savremeni puls – i Nova godina pokazala se kao savršena prilika.
Magija praznične Atine
Već na prvom koraku ka centru grada osetio sam da Atina posebna tokom praznika. Ulice okićene toplim, žućkastim svetlima izgledale su kao da vode pravo u neku modernu bajku. Kada sam izašao na trg Sintagma, ugledao sam veliku jelku, svetlosne instalacije i masu ljudi koja je već od popodneva stvarala atmosferu slavlja.
Taj prizor me je potpuno osvojio – energija grada je bila toliko snažna da sam se odmah stopio sa njom. Muzika, smeh, miris ulične hrane… sve je imalo neki drugačiji, gotovo zarazan ritam.
U iščekivanju ponoći
Što se više bližila ponoć, trg je postajao sve življi. Ljudi su stizali sa svih strana – porodice, mladi, putnici, lokalci… svi su delovali kao deo iste velike priče. Odabrao sam mesto iz kojeg se dobro vidi scena i impozantna zgrada Parlamenta, znajući da će se tu odvijati ono pravo odbrojavanje.
Dok su se smenjivali nastupi, DJ setovi i popularne grčke pesme, atmosfera se podizala do tačke u kojoj sam imao osećaj da čitav trg diše kao jedno.
Ponoć ispod vatrometa
Kada je počelo odbrojavanje – deset, devet, osam – adrenalin je rastao među hiljadama ljudi. A onda, tačno u ponoć, nebo iznad Sintagme eksplodiralo je u vatrometu koji je osvetlio i Akropolj u daljini. Bio je to prizor koji se ne zaboravlja.
Ljudi su se grlili, čestitali jedni drugima, nazdravljali čašama šampanjca kupljenih kod uličnih prodavaca. Nisam poznavao nikoga, a osećao sam se kao deo velikog, radosnog društva. To je čar Atine – toplina koju grad deli bez zadrške.
Grad koji živi i posle ponoći
Kada su se svetla vatrometa utišala, slavlje je tek počelo da dobija pravi zamah. Ulice oko Sintagme pretvorile su se u male plesne zone, restorani i barovi su bili otvoreni, a miris tradicionalne grčke kuhinje širio se na sve strane.
Uputio sam se ka Monastirakiju, gde sam pronašao malu tavernu u kojoj sam nazdravio sa potpuno nepoznatim ljudima. Svi su bili dobro raspoloženi, nasmejani, spremni da podele priče i energiju. To veče sam shvatio da se Atina prosto ne umara – ona slavi do zore.
Praktični saveti za one koji planiraju doček na Sintagmi
Ako želite da doživite ovakav doček, evo nekoliko saveta iz mog iskustva:
- Stignite ranije – već oko 22h trg počinje da se puni.
- Obucite se slojevito – zimske večeri mogu biti vetrovite.
- Ponesite gotovinu – za uličnu hranu i piće, koja su odlična posle ponoći.
- Iskoristite metro – radi produženo, ali budite spremni na gužvu.
- Obavezno probajte nešto lokalno – giros, koulouri ili tople pite su savršene za noć slavlja.
Za kraj – zašto baš Sintagma?
Zato što je to mesto gde se tradicija, radost i istorija spajaju u jedinstven doživljaj. Doček na Sintagmi nije samo prelazak iz jedne godine u drugu – to je osećaj pripadnosti, slobode i iskrene sreće.
Vratio sam se iz Atine pun utisaka i sa jasnom mišlju: ovu novogodišnju čaroliju definitivno želim da ponovim.
