Hurgada je podeljena na tri dela: El Dahar – stari deo grada, Sakala – stari centar i Memša – novi centar. U El Daharu se nalazi najveća pijaca, pošta, autobuska stanica, muzej, akvarijum i džamija. Svi novoizgrađeni hoteli nalaze se van starog jezgra Hurgade. Danas regija Hurgade podrazumeva i hotelske komplekse u El Guni i zalivima Makadi i Soma. Na ovom podnevlju klima je izrazito suptropsko – pustinjska, sa blagim i toplim zimama i veoma toplim letima. Temperature retko padaju ispod 20°C, dok su meseci jul i avgust najtopliji u godini. Morski povetarac u blizini obale pomaže da proleće i jesen budu malodosta prijatniji za odmor.U Hurgadi je vreme uglavnom lepo, tokom proleća i leta, male su šanse za kišu. Sunce tokom leta sija tokom čitavig dana, čak i preko 14 sati. Zima u Hurgadi je veoma blaga sa temperaturama koje se noću retko spuštaju ispod 12°C.

Lara je najpoznatija plaža Antalije. Nalazi se na oko 15km udaljenosti od centra grada. Dugačka je 8 km i prepoznatljiva po luksuznim hotelima, a koju karakteriše sitan pesak i kristalno čisto more. Sa druge strane grada se nalazi Konjalti plaža, koja prati liniju glavnog puta i koja na određenim delovima sadrži kamenite delove. Antalija je zaista rajsko mesto u kome letnja sezona traje od 8 do 9 meseci godišnje. 

Kemer je tipičan primorski grad koji se nalazi na zapadnoj obali Antalijskog zaliva, udaljen od Antalije oko 40 km i okružen je najlepšom prirodom u regionu. Sa jedne strane pruža se pogled na divlju i naizgled nesavladivu planinu Taurus pod snegom čak i u avgustu, a sa druge na plaže dužine 50km gde se konstantno smenjuju nijanse zelenih četinara, plavetnilo mora i mnoštvo manjih i većih zaliva. Grad ima oko 30 000 stanovnika i ponosi se dugom plažom koja nosi oznaku „plava zastava“ za čistoću vode, zatim marinom od preko 300 vezova i bazarom sa mnogobrojnim prodavnicama. Najveći broj ronilačkih centara u regionu nalazi se baš u ovom mestu. Zbog neposredne blizine planinskih lanaca, klima je znatno prijatnija i svežija. Prosečna letnja temperatura je oko 28°C i predstavlja idealno mesto za savršen odmor. Kemer karakterišu šljunkovite i kamenite plaže što utiče na to da nosi epitet „destinacije sa najlepšim morem“.

Po legendi u jednoj pećini nedaleko od Kemera se radio i živeo Sv. Nikola, a danas se na tom mestu nalazi muzej sagrađen na zidinama nekadašnje crkve Sv. Nikole. Iako ima sve odlike za idealan porodični odmor – hoteli sa sadržajima za decu, sportovima na vodi, prirodnim hladom, stari deo grada sa velikim brojem klubova, barova i restorana ukazuje da je Kemer živahna i prelepa letnja destinacija.

Belek predstavlja moderao turističko mesto koji je prepoznatljivo po luksuznim hotelima i peščanim plažama. To je novo, moderno turističko naselje koje se nalazi na oko 30km istočno od Antalije. Belek je čuven po odličnim golf terenima, kao i „Nacionalnom golf parku“, dok se ovde održavaju i mnogobrojna svetska takmičenja u golfu. Plaža duga 16 km od sačinjena od sitnog belog peska, u simbiozi sa borovim i eukaliptusovim drvetom, uz more tirkizno plave boje, čine Belek savršenim odmaralištem za porodična putovanja. Centar grada i okolina su poznati po mineralnim vodama koja se dobija iz 7 vrela. Priča o samom gradu Beleku nije priča o istoriji i kulturi, već priča o prefinjenosti, luksuzu i ekstravaganciji, koje posećuju klijenti sa istančanim ukusom. Mnogi od novih i modernih hotela spadaju među najbolje ne samo u Turskoj, nego i u celom svetu. Ovde dolaze pripadnici svetskog džet seta, da uživaju u Ultra All Inclusive konceptu, partijama golfa ili u vrhunskoj gastronomskoj ponudi.

Side je grad koji se nalazi se na oko 75km istočno od Antalije i smešten je na malom poluostrvu u Sredozemnom moru. U ovom letovalištu se mogu pronaći mnogobrojni ostaci drevne prošlosti, a jednu od posebnih atrakcija čini amfiteatar još iz rimskog perioda koji je mogao da primi do 20 000 gledalaca. Tu su takođe i vizantijska bazilika, kao i hram Apolona i Atine, tako da je ovo jedan od najpoznatijih antičkih gradova u Turskoj. Prelepa obala i plaže, čine Side jednim od omiljenih turskih letovališta. Na raspolaganju su dve plaže, poznate kao istočna i zapadna plaža. Zapadna plaža je uređena u stilu modernog doba, sa hotelima visoke kategorizacije koji nude brojne mogućnosti za uživanje u sportovima na vodi, parasejlingu, ronjenju i pecanju. Istočna plaža je manje prometna i manje razvijena u odnosu na zapadnu, među lokalnim stanovništvom poznat i kao „stari Side“, u nekim delovima ona je kamenita, za razliku od zapadne koja je izrazito peskovita. Priobalje zapadne plaže je plitko, pa je dobar izbor za porodice koje letuju sa decom, dok je istočna uglavnom rezervisana za lokalno stanovništvo. 

Side je vekovima bio prepoznatljiv kao jedan od važnijih trgovinskih centara na Mediteranu, gde su se mešale kulture iz doba Aleksandra Velikog, rimskog carstva i stare Grčke. Kaže legenda da su se ovde tajno sastajali egipatska kraljica Kleopatre i čuveni rimski vojskovođa Marko Antonije.

Alanja je smeštena na oko 125 km od aerodroma u Antaliji. Njen deo mediteranske obale karakterišu duge pešcane plaže i hladne planinske reke, drevne ruševine iz rimskog doba, ali i moderni hoteli, Orijent i Evropa na jednom mestu. Alanja ima jedne od najlepših peščanih plaža u čitavoj antalijiskoj regiji, najpoznatija je Kleopatrina plaža koja se nalazi u samom srcu grada i prostire se na oko 2 km. Pored nje, tu su i plaže Konakli, Kejkubat i Oba koje se protežu ka istoku. Pored mogobrojnih kulturno – istorijiskih spomenika iz perioda antike i srednjeg veka, najpoznatije obeležje je svakako tvrđava sagrađena u periodu vladavine Turaka Seldžuka. Zidine tvrđave su dugačke nekoliko kilometara i sadrže veliki broj kula, ali gradom ipak dominira osmougaona „crvena kula“, simbol Alanje, koja je jedinstvena po svom arhitektonskom rešenju. Danas je u kuli smešten Etnografski muzej. Veliki broj spomenika od istorijskog značaja, 26 km duga peščana obala, prijatna atmosfera i izvanredan noćni život sa brojnim diskotekama, pabovima i restoranima su bez pogovora odrednice koje Alanju svrstavaju medu jednu od turistički najatraktivnijih destinacija Turske. 

Milano je u svetu poznat kao prestonica mode i dizajna – on nas osvaja svojom multikulturalnošću, idejama, inspirativnim pejzažima i uzvišenom kulturom. Milano nije tako česta turistička destinacija kao drugi gradovi Italije poput Rima, Venecije ili Firence, ali svako ko dolazi u Milano dolazi sa namerom da oseti promenu duha i uživa u beskrajnoj umetničkoj inspiraciji koju ovaj grad pruža. 

Milano je, osim mode, poznat i po svom čuvenom fudbalskom klubu i mnogim fudbalerima koji su se našli među najboljima u svetu. Stoga je Milano savršen izbor putovanja za parove – na plemeniti način zadovoljava vaše potrebe da upoznate heroje i istoriju mode i fudbala, a sve to uz neizmerno uživanje u italijanskoj kuhinji i prelepoj prirodi koja okružuje Milano.

Prirodne lepote Milana i okoline

Milano je prekriven lepotama Alpa koji se uzdižu iznad njega, dok je sam grad prožet vrtovima i parkovima, koje u svim pravcima presecaju biciklističke staze.

Pista Ciclabile del Naviglio della Martesana je biciklistička staza koja prati celu dužinu glavnog kanala u Milanu, otkrivajući senzacionalni plan grada koji počiva na vodi – kroz Milano ne protiče nijedna reka, ali je zato mreža kanala projektovana kroz sva naselja u vreme Leonarda da Vinčija. Mreža kanala u Milanu povezuje jezera Komo i Mađore, zatim reke Ticini, Adu i Po, a njihova glavna uloga je brz prevoz sirovina u vreme industrijske revolucije u gradu.

Najlepši piknici u Milanu prave se u prelepom Boscoincitta parku, velikom 110 hektara, koji sadrži putanje i jezero, prelep biljni svet i raskošne prostrane livade. Nešto manji park, od 54 hektara, Park Franco Verga u sebi sadrži i rekreativni park, sportski centar, igrališta, fontane, a kroz sam park protiču i kanali.

Kratka istorija Milana

Ovaj lombardijski grad je danas najnaseljenija metropola u Italiji, a prvi put se u istorijskim knjigama pojavljuje još u petom veku pre nove ere, kada je osnovan od strane Kelta, tačnije od plemena Insubrija. Kada su ga Rimljani opkolili, dobio je ime Mediolanum, a njegov regionalni i industrijski značaj razvijao se pod rimskom vlašću. Naseljavali su ga brojni narodi, a i mnogi vladari su u njemu nalazili svoju prestonicu. Tu su obitavale istorijske ličnosti, sve dok Karlo Veliki nije prepustio grad Francima.

Milano ima posve burnu istoriju. Zbog njegovog strateškog i trgovačkog položaja, često je bio na meti osvajača, pa je nekoliko puta menjao strukturu vlasti, stanovništva i kulture. U njemu su se sukobljavali i sami građani – siromašni sa buržujima, politički oponenti Guelfe i Gibelini, ali i velike sile poput španskog kraljevstva u šesnaestom i austrijske vlasti u osamnaestom veku. Možemo reći da su nemiri u Milanu bili česta pojava, ali su zato svi narodi doprineli impresivnoj kulturi i razvoju ovog grada.

Napoleon Bonaparta dolazi u Milan u devetnaestom veku, kada ga proglašava prestonicom Kraljevine Italije. Čak ni teror koji je pretrpeo tokom Drugog svetskog rata nije mogao poljuljati gracioznost Milana – on se danas uzdiže kao kosmopolitski grad, u koji se svake godine doseljava veliki broj Italijana, ali koji takođe privlači ljude iz čitave Evrope i mnogih zemalja Azije.

Šta ne propustiti u Milanu

Premda o uzbudljivoj istoriji i šarenoj kulturi Milana nismo čitali u udžbenicima istorije, Milan ima mnoštvo skrivenih bisera arhitekture i kulture koje može podeliti sa vama. Za današnju modernu arhitekturu Milana odgovorne su posledice Drugog svetskog rata i štete koju je grad pretrpeo. Bilo je potrebno mnogo vremena da se Milan ne samo oporavi, već zasija u punom sjaju svog novog dizajna.

Milanska katedrala

Iako arhitektura ne odzvanja kao klasična italijanska i autentična, u Milanu i dalje postoje znamenitosti koje se ne smeju zaobići. Milanska katedrala Duomo jedna je od tih znamenitosti, često poznata sa razglednica iz Milana, i kao takva jeste simbol ovog grada. Na mestu gde se danas uzdiže ova građevina čiji detalji ostavljaju bez dana, nekada su se nalazile bazilika Svetog Tekle i bazilika Santa Maria Mađore, koje su prvobitno građene u davnom četvrtom veku. 

Ove bazilike činile su jedan neobičan kompleks katedrala, a na njihovom mestu uzdiže se Duomo krajem devetnaestog veka. Kroz duži niz godina, ova katedrala je nadograđivana i dopunjavana, pa i danas predstavlja neobičnu mešavinu umetničkih stilova.

Palata Sforca

Veličanstveni dvorac Sforza takođe datira iz deventaestog veka, kada je njegovu gradnju otpočela bogata porodica Viskonti. Međutim, palata ipak nosi ime Sforca, jer je ova dinastija nastavila upravu palate kako Filipo Maria Viskonti nije imao naslednika.

Na dvorcu se mogu videti razni stilovi iz različitih istorijskih dobi, kao i autentični pečat Leonarda da Vinčija, čije su ruke i ovde ostavile traga. Sforca je služila kao vojna baza, pa su njeni delovi više puta rušeni i restaurirani. Danas se u njoj nalazi nekoliko interesantnih muzeja.

Milanska Skala

Da li ste znali da je kuća opere u Milanu jedna od najzapaženijih u svetu? Poznata La Scala uzdignuta je na mestu gde je ranije milanski teatar izgoreo u požaru krajem osamnaestog veka. Gradnja opere izvršila se pod vlašću Marije Terezije, koja je sa Habzburškom monarhijom tada vladala i ovim gradom.

Što se tiče eksterijera, zgrada opere nije naročito zanimljiva. Njena arhitektonska draž krije se u njenoj unutrašnjosti i savršenoj akustici. Opere u Skali su često skupe za turiste, ali se sama zgrada može pogledati u okviru obilaska muzeja koji je deo ove kuće.

Il Cenacolo

U relativno skromnom molitveniku Il Cenacolo nalazi se da Vinčijevo remek-delo Tajna večera. Ovaj čuveni mural predstavlja savršeno skladnu geometrijsku kompoziciju koja vrlo dramatično prikazuje biblijske slike izdaje i prevare. Ovaj molitvenik skriva se u crkvi Santa Maria delle Grazie, koja se nalazi na istoimenom trgu.

Galleria Vittorio Emanuele II

Ova zgrada nalazi se u top 3 nezaobilaznih destinacija vrednih pažnje u Milanu, jer predstavlja svojevrsni hram modne kulture, a građena je u neoklasičnom maniru u deventaestom veku. Ukoliko volite da uživate u divnim prizorima i mirisima, obiđite radnje poznatih brendova u ovoj ogromnoj hali i odmorite uz kafu ili aperitiv.

Milano – prestonica mode

Kako stanovnici Milana vole da pričaju, grad nosi ime po reči milliner (modist, modistkinja), što ide u prilog tome što je ovaj grad u Lombardiju jedan od svetskih modnih i komercijalnih centara. Ovim gradom šetaju pravi poznavaoci mode, dok Milano decenijama inspiriše svetske brendove kao što su Versaće, Dolče & Gabanna, Luj Viton i Prada.

Gde kupovati u Milanu

Italijani važe za ljude prvoklasnog ukusa kada je u pitanju stil odevanja, a Milan se od svih gradova Italije ističe kao najreprezentativniji kada su u pitanju dizajnirana garderoba i aksesoari. Među radnjama giganata u svetu mode, vaš novčanik neće ostati sasvim sačuvan.

Jedan od najpoznatijih distrikta za šoping je quadrilatero della moda, koji je sa svih strana okružen ulicama u kojima su butici najboljih dizajnera, a maloprodajne radnje u ovom delu grada mogu da ponude ponešto za svačiji budžet. Neki butici u kraju imaju čak i sopstvene restorane.

Za ljubitelje alternativnijeg stila, u delu Navigli okruženom spletom kanala možete naći avangardne primere mode. Netipične radnje, male i ušuškane, ali neprikosnovenog stila, možete naći u ulici koja nosi ime po umetniku Brero.

Visoka moda nalazi se u blizini centra grada, tačnije iza katedrale Duomo, u ulicama Corso Buenos Aires i Corso Vittorio Emanuele II, dok se u poznatim modernim šoping molovima mogu naći kvalitetni primerci italijanske mode po nižim cenama.

U modnoj četvrti, Via Verri, dizajnirana je radnja Watchmaker’s od strane Antonia Vittoria Carene, a njena cela untrašnjost ispunjena je udobnim stilizovanim nameštajem koji priča 75 godina dugu priču o ovoj kompaniji koja je najpre bila laboratorijska radionica.

Glavna prodavnica Prade, za sve velike fanove mode, nalazi se u Galeriji Vittorio Emanuele II, na istom mestu gde je Mario Prada otvorio svoj prvi butik. Sama radnja očuvala je neke elemente prvobitnog butika, a neki unikati Prade dostupni su samo ovde.

Brian & Barry Building predstavlja jedan megalomanski omaž modi i konzumerizmu, a uzdiže se ukupno celih dvanaest spratova. Osim dizajnerskih maloprodaja i restorana između njih, na samom vrhu zgrade nalazi se terasa sa kafićima, sa koje se pruža divan panoramski pogled na grad i Alpe.

Hipsteri su ponovo u modi, a vintidž odeća i aksesoari se u Milanu mogu naći u Cavalli e Nastri, bloku od tri vanvremenske radnje. Slične modne linije mogu se naći u još dve unikatne radnje u istoj ulici, bliže Colonne di San Lorenzo.

U još jednoj poznatoj modnoj četvrti Fashion Quadrilatero, poznate ulice Via Montenapoleone, Via dela Spiga, Via Sant Andrea, Via Manconi, Via Borgospeso i Via Santo Spiriot nude luksuznne brendove kao što je Prada, Ralf Loren,Versaće, Valentino, Bulgari, Salvatore Feragamo, Balensiaga, i sva ostala poznata imena kojih se možete setiti.

Milano- delikatesni grad

Ljubitelji italijanske i internacionalne kuhinje u Milanu mogu naći pravi raj raznovrsnih restorana. Spoj minimalističke italijanske kuhinje sa atraktivnim izgledima lokala idu savršeno uz najbolje italijansko vino. Ovde ćete svakako okusiti fantastičnu picu i pastu, italijanske sireve poput gorgonzole, kao i odlično spremljenu govedinu, ali i rižota.

Restorani u Milanu nude izvrsnu tradicionalnu kuhinju, ali i međunarodne specijalitete. Cene zaista variraju u zavisnosti od toga koliko je restoran ekskluzivan i u kom delu grada se nalazi.

Lokalnu kuhinju možete okusiti po priuštivim cenama u restoranima koji su omiljeni kod internacionalnih turista, poput L’Immagine Ristorante Bistrot, koji priprema italijansku kuhinju specifičnu za ovaj region, kao i mediteransku kuhinju. Očaraće vas svojim prijatnim i toplim ambijentom, i ljubaznim osobljem.

Još jedan zanimljiv restoran u Milanu je Osteria Conchetta, koji je poznat po crvenom vinu i bifteku, zatim nacionalnim jelima kao što je cotoletta, kao i raznovrsnim izborom italijanskih sireva. Nalazi se u distriktu okruženim kanalima i provereno pruža izvanredno iskustvo.

Poznat po Dijegu, vrhunskom šefu kuhinje, restoran Trippa osvojiće vas i svojim priuštivim cenama. Ne propustite neponovljivu priliku da probate koštanu srž koju Dijego priprema kao niko na svetu.

Uzbudljivi provod u Milanu

Milano je pravi primer urbanog italijanskog grada, stoga žurki ovde nikad dosta. Kao što svaki aspekat Milana odiše savršenim stilom, takav je i njihov provod – prefinjenog ukusa, sa pažljivo odabranom muzikom, i izvrsnim koktelima.

Kako u Milanu živi mlada populacija, studenti iz celog sveta, a mladi gladni mode i fudbala ga sve češće posećuju, Milano se potrudio da pruži dobar provod i veliki zbog barova i noćnih klubova. Većina klubova radi do ranih jutarnjih časova, a od muzike je najviše zastupljen džez, zatim moderni pop, kao i drum’n’bass.

Kvartovi Milana koji su najpopularniji izbor za izlazak su Brera i Navilji. Na mestu broj jedan po dobrom provodu i ludim žurkama nalazi se klub La Chiesetta, koji je zapravo otvoren u unutrašnjosti nekadašnje stare crkve, i prepoznatljiv po autentičnom i jedinstvenom enterijeru, kao i po dobrom pivu. 

Ukoliko ste raspoloženi da noć provedete uz sjajne koktele, preporučujemo Monkey Cocktail Bar, čije je osoblje zaista vrhunski raspoloženo da izmućka koktel baš po vašoj meri. U ovom prijatnom ambijentu možete naći zaista razumne cene pića, a nalazi se u blizini glavne železničke stanica.

Noćni život u Milanu ne bi bio potpun bez Moscow Mule Bar-a, u kome radi Ricardo, kreativni šanker koji će učiniti vašu noć magičnom. Kokteli u ovom baru su svega 5€, zbog čega se posetioci često šale da happy hour ovde traje čitavu noć.

Doček Nove godine u Milanu

Zima u Milanu orijentisana je oko dešavanja tematski vezanih za Novu godinu. Događaji traju od pripreme za novogodišnju noć, pa sve do Kineske Nove godine. U samoj novogodišnjoj noći imate sijaset predloga u kojima možete pronaći ono što vama savršeno odgovara.

Nova godina slavi se u elegantnim ambijentima, a proslave organizuju Hotel Marriott, Hollywood Milan, The Hotel Milano, kao i klubovi poput Karmadrome, u kome možete očekivati tematske žurke sa muzikom iz druge polovine prošlog veka – Nova godina ne bi bila Nova godina ako se u novogodišnjoj noći ne pozabavimo najatraktivnijim muzičkim zbivanjima iz prethodnih decenija.

Ulice samog grada tokom praznika dobiju posebnu draž, mada Milan ne šljašti kao što to rade drugi evropski gradovi. Milan je dekorisan diskretno, sa ukusom, a novogodišnju noć možete provesti u jednom od mnogih restorana uz džez i italijansku pastu, ili na glavnom trgu, uz živu muziku i mnoštvom Italijana. Dočekajte sledeću godinu sa stilom, u gradu najvećih svetskih imena sveta mode.

Istorija Temišvara

Premda mali grad, Temišvar je treći po veličini u Rumuniji, a ime je dobio po reci Tamiš, koja je nekad proticala ovim gradom. Naime, reka Tamiš je često plavila ovo područje koje je nekada bilo močvarno, ali je reka Tamiš kasnije preusmerena i teče van grada. Kroz Temišvar danas teče samo reka Begej, oivičena dugim popločanim šetalištima.

Dugo pre nastanka Temišvara, nomadska plemena (Avari) živeli su u tom području u naselju Begej. Temišvar se prvi put pominje od strane Ugara u jedanaestom veku, kao utvrđenje, a kasnije i kao grad u petnaestom veku. U šesnaestom veku bio je pod upravom otomanskih Turaka, više od vek i po, i u ovom periodu Temišvar dobija etničku raznolikost koju je zadržao do današnjeg dana.

U grad u kome su do tada živeli mahom Mađari, naseljavaju se Muslimani, Jevreji, Srbi i Romi. Srbi su dugo posle odlaska Otomana nastavili da predstavljaju većinsko stanovništvo, a Temišvar i danas važi za srpski grad u Rumuniji, o čemu svedoče srpske ustanove kulture, kao i pravoslavne srpske crkve.

Pod habzburškim carstvom, u Temišvar se doseljavaju Nemci i još više Mađara, koji preuzimaju vođenje privrede u Temišvaru, čime on postaje privredni centar monarhije. Tokom vladavine Austrougara, u Temišvaru blista arhitektura u baroknom stilu, dok se simultano grade crkve svih zastupljenih religija i poštuje etnička šarenolikost stanovništva.

Mali Beč

Temišvar često nazivaju Mali Beč, a to ime nimalo ne iznenađuje, jer se, zaista, austrijski uticaji osećaju u svim aspektima kulture ovog grada. Grad opisuje austrijska arhitektura, pre svega, i način na koji je grad povezan između raskošnih trgova, kao i pešačka zona u njegovom centru. Austrijski uticaj primećuje se i u domaćoj kuhinji Temišvara, ponudi ukusa koji su prepoznatljivi od Vojvodine pa sve do bečkih dvorova.

Šta morate obići u Temišvaru

Bogata istorija Temišvara i njegova velika raznovrsnost čine Mali Beč neodoljivim za turiste. Najvažnije znamenitosti se uglavnom nalaze blizu centra grada, što stvara utisak da je uži centar Temišvara jedan veliki muzej.

Trgovi Temišvara

Ulice Temišvara povezuju njegove trgove, koji su svojevrsni memorandumi istorijskih događaja ovog područja, a koji se odlikuju spomenicima i gracioznim prilazima poznatim katedralama.

Najstariji trg Temišvara iz baroknog perioda jeste Trg ujedinjenja, koji predstavlja srce prostora između Srpske saborne crkve Svetog Đorđa i Rimokatoličke crkve posvećene takođe Svetom Đorđu. Ovaj trg oivičen šarenim fasadama simbolično spaja dve religije, i kaže se da su na ovom mestu katolička i pravoslavna crkva fizički najbliže na svetu. Na samom trgu nalazi se spomenik Stub kuge, posvećen svetoj trojici u znak zahvalnosti za prestanak epidemije kuge, što je neretka pojava širom gradova bivše Austrougarske.

Trg pobede

Trg pobede u Temišvaru pandan je Trgu republike u Beogradu, centralno mesto svih dešavanja i glavno mesto susreta. Ovaj trg odlikuje statua Romula i Rema sa vučicom, koju je Temišvar dobio od Rima kao poklon u dvadesetom veku, a pravljena je po modelu originalne bronzane statue iz petog veka pre nove ere. Sa trga se dolazi do zgrade Opere, kao i do Rumunske saborne crkve, a na samom trgu nalaze se i fontana, park, kafići i dugo šetalište. na ovom se mestu odvijaju sve važne proslave u gradu.

Trg Slobode

Trg slobode je još jedan važan trg u Temišvaru, a na njemu se ističe bista narodnog heroja i borca za slobodu – Decebala, poslednjeg kralja Dakije. Okruženje ovog trga sasvim dolikuje njegovom imenu, te se tu nalaze zgrade pozorišne i muzičke akademije, pa je ovo svojevrsni centar kulture grada.

Kulturno nasleđe Temišvara

Temišvar je poznat po svojim impozantnim crkvama. Temišvarska pravoslavna crkva važi za najlepšu pravoslavnu crkvu u Rumuniji, a u njenoj veličanstvenoj unutrašnjosti leže mnogi istorijski i umetnički značajni objekti, sa istaknutim rumunskim ikonama i freskama. Spoljašnja arhitektura crkve puna je detalja koji privlače pažnju, a do unutrašnjosti ne dopire mnogo prirodnog svetla, tako da postoji jedan nivo misticizma u razgledanju ove katedrale.

Srpska pravoslavna crkva takođe je čest predmet interesovanja posetioca, a ono što ona predstavlja jeste složna zajednica Srba i Rumuna u Temišvaru, te dve pravoslavne crkve postoje i kao simboli prijateljstva dva naroda. Do nje se prirodno dolazi kada posećujete Trg Ujedinjenja, a ona će vas sama namamiti da kročite unutra i vidite svu njenu lepotu.

Zgrada Opere u Temišvaru poznata je tema turističkih vodiča. Osim posmatranja njene strukturne lepote i šetnje kroz park koji vodi do nje, o ovoj zgradi znamo i da je čitav ulazni deo dodat u vreme komunizma, zajedno sa balkonom na Operi, koji je imao za cilj da se sa njega lider komunističke partije Nikolaj Čaušesku obraća narodu.

Jedna jedinstvena atrakcija u Temišvaru je i Muzej Komunističkih Konzumera, dizajniran kao stan u komunističkom periodu, sa uskim hodnicima, dnevnom i dečijom sobom, i kuhinjom. Ispunjen je nameštajem i stvarima koje su mogle da se kupe u vreme komunizma, počev od igračaka, preko vinilskih ploča, televizora i nosioca zvuka, bicikli, i mnogo čega još. Na spratu muzeja nalazi se bar u kome se možete opustiti i sabrati utiske nakon posete ovom vremeplovu.

Ispred Rumunske pravoslave crkve banatske mitropolije, na Trgu pobede, pruža se niz gradskih palata iz vremena Austrougarske, građenih u stilu secesije, sa puno ukusa, od strane akademskih građana. Podignite pogled i zadivite se radom čuvenog arhitekte Lasla Sekelja, njegovim palatama Lojd, Nojhaus, Dauerbah, i Hit & Fogel.

Na mestu gde se sreću srpska i rumunska crkva, na Trgu ujedinjenja nalaze se i palate davnašnjih temišvarskih bogataša – palata Barok i palata Bruk, izgrađene u baroknom stilu kao i sam trg.

Još jedno neobično zdanje koje vredi videti jeste divna Mehala pravoslavna crkva, po svemu različita od ostalih katedrala, a pre svega po obliku kupole i upečatljivim bojama.

Šta morate probati u Temišvaru

Rumunska kuhinja predstavlja živopisan sudar mnogih kulinarskih tradicija sa kojima je Rumunija imala dodir, ali je pritom sačuvala i neke jedinstvene rumunske odlike. Na rumunsku gastronomiju uticala je ponajviše turska kultura, ali i specijaliteti njenih suseda kao što su Srbi, Nemci i Mađari. 

Prepoznatljivi ukusi zapadnoevropskih zemalja kao što su Francuska i Austrija imali su udeo u oblikovanju rumunskih menija, dok je pod uticajem Rimljana nastao tradicionalni dezert – testo sa sirom, poznatije kao pasca. Pasca se priprema obično za Uskrs, zajedno sa kolačem kozunak, u kome se često nađe suvo ili orašasto voće. Kozunak je poznat i u Bugarskoj, gde se takođe priprema za Uskrs.

Kada u Rumuniji kažete „čorba“, podrazumevate sve vrste supa, od kojih oni izvrsno pripremaju čorbu od škembića i telećih nogica, koje umeju da začine kiselim limunovim sokom, pavlakom, sirćetom, ili boršom. Rumuni često vole da spremaju svoj kačamak od kukuruznog brašna, mamaliga, dok su im najdraža glavna jela mititei, bečka šnicla, i ćufte perişoare u sosu.

Dok umesto hleba često jedu kačamak i palentu, meso je neizostavan deo rumunskog dnevnog menija. Kao i u ostatku regiona, prednjače svinjetina i piletina, mada umeju da pripreme izvrsne specijalitete od junetine i od ribe. Ako ste razmišljali šta od rumunske hrane da ponesete nazad sa sobom, obavezno razmotrite njihove slanine, šunkei i kotlete.

Od tradicionalnih pića, u Rumuniji se pije tulca, izuzetno jaka rakija od šljive. Osim rakije, Rumuni piju dosta vina, jer im je vinogradarstvo široko rasprostranjeno i razvijeno, što čini i izbor vina velikim i raznovrsnim.

Temišvar – šoping centar

Prethodnih godina Temišvar je na tragu savremenih velikih gradova i u njemu se brzo razvija trgovina svetskih brendova. Šoping je tako postao neizostavna aktivnost na kraju vašeg vikenda, samo budite pažljivi, jer su šoping centri u Temišvaru zaista megalomanske veličine.

Najpoznatiji šoping mol je Iulius, po svojoj veličini prava gromada u čitavom regionu. Turisti obično podele svoje aktivnosti u Temišvaru na obilazak grada i obilazak prodavnica, obzirom da se u Iuliusu nalaze svetski brendovi kao što je Desigual, a neretko se u njima možete zadesiti u jeku nekog zgodnog sezonskog sniženja.

Za Iulius takođe važi da ima jedan od najvećih kutaka sa restoranima i brzom hranom, gde možete birati između brze i domaće, ali i između brojnih egzotičnih kuhinja. Ako u Temišvar budete išli kolima, obratite pažnju da se parking oko ovog šoping mola plaća, a bez obzira na njegovu veličinu može se desiti i da u njemu ne nađete mesta.

Još jedno sjajno mesto za šoping u Temišvaru jeste Šoping Grad Temišvar, gde je parking besplatan, za razliku od Iuliusa. U njemu se takođe nalaze radnje poznatih brendova kao što su Stradivarius, Reserved, Cropp, House, Sinsay, Pimkie, i mnogi drugi. 4D bioskopska sala u ovom šoping molu popularna je među mladima, kao i rekreativni centar unutar njega koji sadrži zatvorenu traku za skijanje i zatvoreni bazen.

Temišvar je grad koji najlepše povezuje kulturu Srba i Rumuna, i u njemu možete otkriti mnoge zanimljive i skrivene lokacije pored onih koje su svima poznate. Ipak, vikend je dovoljan da upoznate Temišvar, obiđete njegove trgove i crkve, a i posvetite malo vremena uživanju u kupovini. Na kraju, ukoliko vam se dopadne, dovoljno je blizu da se njemu kasnije ponovo vratite.

Koja su najpopularnija jela u Pragu

Praške kobasice jednako su popularne kao Astronomski sat u Pragu – i ne možete tamo otići a ne probati ih. Kobasice se mogu naći na gotovo svakom koraku, na mnogobrojnim kioscima koji ih prodaju kao hot-dogove i usputnu klopu. Osim što su super za prezalogajiti tokom dugih šetnji ulicama Praga, grilovane kobasice su nezaobilazni dodatak pivu u češkim pivnicama. Pivo i kobaje – to je pravi doživljaj punog ukusa Praga.

U različitim pivnicama se na meniju, između ostalog, nalaze čuvene praške kolenice pripremljene u crnom pivu, meso prepoznatljivog sočnog ukusa koje se topi u ustima. Porcije kolenica služe se obavezno uz đevrek i hladno pivo.

Dobar glas daleko se čuje, pa je tako i nadaleko čuven gulaš, koji se sprema kako u celom regionu, tako i u Češkoj. Češki gulaš sadrži više mesa nego u drugim državama, sprema se sa govedinom i služi uz kriške knedli, odnosno knedličke.

Meštani tvrde da je najbolji gulaš u Pragu u samom centru, domaći, pravi, i spreman sa ljubavlju, u restoranu Havelska koruna. Još jedan češki specijalitet od goveđeg mesa je svíčková na smetaně, koje se vrlo specifično sprema. Kao i Mađari, i Česi vole da kombinuju meso sa slatkim nadevima i voćnim ukusima. Svíčková na smetaně predstavlja goveđe meso u pavlaci sa slatkim dodatkom od borovnice, i vrlo je autentično za Češku.

Kada govorimo o dezertima, u Pragu možete naći popularni chimney cake (odžak kolač), čija se popularnost brzo širi Evropom, i može se naći i na našim trgovima tokom praznika. Ovaj kolač od karakteristično uvijenog testa nije originalno češki, ali je svakako ukus koji Pragu daje šmek, i koji su meštani brzo usvojili. U Pragu chimney cake nazivaju trdelnik.

Koja češka piva morate probati u Pragu

Ne bi nas iznenadilo da je pivo vaš glavni razlog da posetite Prag. Prag je centar sveta kada je reč o ljubiteljima piva, dok Česi važe za narod koji popije najviše piva po osobi godišnje. Kao u kuhinji, i u pivu važe za eksperimentalan narod i pomeraju granice kako kvaliteta, tako i kreativnosti kada je u pitanju tehnika proizvodnje piva. U Pragu se može naći pravo pivo za svaku osobu – počev od lagera upečatljivo zlatne boje, pa sve do crnog ejla, teškog i oporog, jedinstvenog ukusa.

Najpoznatija češka piva koja biste naručili u pivnicama ili kafani jesu Pilsner Urquell, pivo koje je pomerilo granice svetlih piva, i sa kojim su sva pils piva bila poređana od tada. Pivo je svetlo, tipične zlatne boje, i jakog ukusa.

Staropramen je pivo koje već svi dobro znamo, a daleko je bolji kada ga natoče iz bureta u praškoj pivnici nego kada ga pijemo iz limenke kod kuće. Uživajte u istraživanju razlika u ukusu i prepoznatljivom kvalitetu poznatnog Staropramena.

Jedno od najpoznatijih piva na svetu dolazi iz Češke i to je Budvar Budweiser – pitko, ukusno pivo, koje klizi niz grlo i savršeno leže uz svaki obrok.

Ukusi Praga kroz restorane i pivnice

Građani Praga svesni su svoje izuzetnosti kada je u pitanju domaća kuhinja i raznovrsnost i kvalitet piva. Stoga ne čudi da su turističke organizacije razvile čitave biznise sprovodeći isključivo gurmanske ture kroz ceo grad. Ukoliko želite da okusite sve što Prag ima da vam ponudi, možete se oslanjati na neki od takvih aranžmana, a možete i sami izabrati među mnoštvom restorana i pivnica, usput naravno ne zaobilazeći kobasice i odžak kolač, koji vam savršeno pašu dok šetate obalom Vltave i prelazite Karlov most.

Kada su u pitanju pivnice, Prag neguje i čuva svoje tradicioinalne koncepte, enterijer i funkcionalnost. Dok je ta jedinstvena atmosfera ono što odlikuje pivnice, restorane, sa druge strane, posebno ističe gostoprimljivost osoblja, besprekorna usluga, a neretko i uživo muzika.

Poznate pivnice u Pragu

Tradicionalne češke pivnice podsećaju pomalo na srednjevekovne krčme. Čini ih jedan dugačak sto za kojim sede svi gosti, piju, vesele se i nazdravljaju, a konobarica donosi nove ture i udara recke. Ukoliko ste strastveni pivopija, zaletećete se u takmičenje sa Česima oko toga ko može više da popije. U ovakve zamke najbolje je ne uletati, jer Česi zaista umeju da učine vaš kapacitet za pivo smešnim kada se upuste u izazov.

U Medvidku

Najpoznatija pivnica u Pragu je stara Češka pivnica U Medvidku, koji toči svoje pivo, i jedna je od najstarijih pivnica u gradu. Za šest vekova postojanja, ovaj bar zadržao je unikatni dizajn enterijera, staromodnu dekoraciju, i, što je najvažije, izvrstan kvalitet piva. Pored piva, danas se u U Medvidku može naći veliki izbor delikatesnih užitaka punih šećera.

U Fleku

U Fleku, pivnica inspirisana oktobarskim motivima i ljubavi prema pivu, često je krcata i preplavljena turistima. U Fleku je pivnica koja je najstarija u Pragu i do današnjeg dana služi samo jednu vrstu piva. Uz pivo, gosti se mogu poslužiti kobasicom ili gulašem. Posetioci za ovo mesto vole da kažu da je tipično bavarsko iskustvo.

U Sedmi Svabu

Bar koji je preporučen često, što zbog izbora lokalnog piva, što zbog svinjske kolenice i knedli, je U Sedmi Svabu. Nalazi se u Maloj Strani Praga, nedaleko od zamka, i hvaljen je po autentičnoj atmosferi, ljubaznom osoblju, Kruševicama, gulašu, i odlikom da stvori utisak vremeplova koji vas vraća u srednji vek.

Mapa znamenitosti Praga

Najbolji restorani u Pragu i njihovi specijaliteti

U Modre kachnicky

Kada govorimo o restoranima u Pragu, nedvosmisleno se na mestu broj jedan nalazi U Modre kachnicky, restoran istočno evropske i lokalne kuhinje u Maloj Strani grada. Vrhunski specijaliteti koji se ovde mogu naći su njihova pačetina i svinjsko pečenje, pripremljeni po tradicionalnom receptu, punog ukusa, sa moderno dizajniranim prilozima i kombinacijom neobičnih ukusa za radoznalce. Ovaj restoran ističe se ne samo po vrhunskom kuvaru, već i po ljubaznom osoblju i muzici uživo, čineći ga savršenim za opuštene i prijatne večere u Pragu.

Lounge Bar

Još jedan hvaljeni restoran u Pragu, nedaleko od U Modre kachnicky, je Lounge Bar koji za sebe kaže da je čehoslovački restoran. U njemu možete uživati u velikoj ponudi izvrsne lokalne kuhinje, kao i neobičnim spojevima obrok salate sa kruškom i orašastim voćem. Posle osam sati uveče, u ovom restoranu savršen romantični ambijent stvara pijanista koji nenametljivo svira dok vi uživate u raskošnim ukusima.

U Bulinu

Ako ste putovali severnom Evropom, ili konkretno skandinavskim zemljama, onda vam je pačetina sa krompirom i crvenim kupusom vrlo dobro poznata. Ukoliko je do sada niste probali, savršeno mesto da to uradite je u restoranu U Bulinu, koji to jelo najbolje priprema u gradu.

Česi ovo jelo spremaju sa knedlama od krompira, a pačetinu ipak pripremaju na sebi svojstven način, drugačije od drugih evropskih zemalja. U Bulinu takođe ima sjajnu ponudu drugih čeških specijaliteta kao što je govedina u sosu od pavlake sa borovnicama, gulaš i pečena govedina. Vegetarijanski gurmani ovde mogu probati njihovu salatu sa avokadom, raskošnu i bogatu fuzijom ukusa.

Pivovarsky klub

Kada se nađete u Pragu i rešite da odlično klopate, a posle večere produžite užitak sa prijateljima uz pivo, Pivovarsky klub je idealna pivnica za vas. Tokom trajanja večere ovde možete naručiti sva češka jela po odličnim cenama i vrhunskog kvaliteta, ali nakon što vam se hrana slegne u stomacima, možete ostati u Pivovarskom sa prijateljima do zore i provesti se kao u noćnom klubu. Veliki izbor piva da se nagovestiti iz naziva bara, a demonstriran je i kao dekoracija na policama duž svih zidova kluba.

Ukoliko se spremate za odlazak u Prag, dobro razmislite kako da rasporedite svoje obroke, ne bi li ste imali pravo gurmansko iskustvo i probali što više zanimljivih kombinacija ukusa koje Česi smelo smeštaju u isti tanjir. Nemojte se iznenaditi ukoliko se zaljubite u prvu pivnicu u koju uđete i ne poželite da krenete dalje – njihova jednostavnost i šarm nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Pored Beča, Bratislave i Beograda, Budimpešta je još jedna evropska prestonica koja leži na Dunavu. Današnji glavni grad Mađarske nastao je spajanjem Budima i Obude sa jedne strane reke, i Pešte sa druge strane. Budimpešta prvi put ulazi u istoriju kao rimski grad Akvinkum, osnovan u prvom veku nove ere, a na mestu gde je poznato da su davno pre toga boravili Kelti. Mađari osvajaju Budimpeštu oko 900. godine i ubrzo potom osnivaju kraljevinu Mađarsku.

Blistava arhitektura Budimpešte, kao i arheološka nalazišta, svedoče o turbulentnoj istoriji ovog grada. Budimpeštom su harali mnogi osvajači, između ostalih Mongoli i Osmanlije, a veliki deo Srba se tu nastanio nakon Velike seobe Srba pod Arsenijem Čarnojevićem. Dok je Budim je bio sedište Osmanlija, Pešta nije bila predmet njihovog interesovanja, ali jeste bila značajna za Habzburšku kraljevinu, i stoga različiti delovi Budimpešte govore o sasvim drugačijim kulturama i narodima koji su ovde živeli.

Put do Budimpešte

Budimpešta je neretko destinacija koju mladi u Srbiji biraju kada bi da putuju u regionu. Razlog za ovo je taj što je Budimpešta blizu severnom delu zemlje, i lako se do nje dolazi. Do Budimpešte se može stići vozom, najpovoljnije, iz Novog Sada, ali za polaske iz Beograda već morate kupiti autobusku ili avionsku kartu, voziti ili rezervisati deljeni prevoz kolima. Do Budimpešte se od Beograda stiže za četiri do pet sati vožnje, u zavisnosti od gužve na putevima i na samoj granici.

Cene povratnih karata direktnih letova ka Budimpešti iz Beograda kreću se od 100 do 400 evra, u zavisnosti od toga da li rezervišete dovoljno unapred i da li putujete u jeku turističke sezone. Međutim, Budimpešta zaista nije daleko, i najjednostavnije, a i najudobnije, je do nje putovati kolima.

Ukoliko idete kolima, možete ići direktno autoputem sve do Budimpešte. U tom slučaju obavezna je kupovina vinjete nakon prelaska granice. Vinjeta koja traje 10 dana se može kupiti odmah nakon prelaska granice „Horgoš“ po ceni od 12,96€ ili na bilo kojoj benzinskoj stanici nakon granice. Takođe vinjetu možete kupiti i u Srbiji na Molovim pumpama:

Mađarske vinjete za automobile, autobuse, motore i kombi vozila možete kupiti na sledećim pumpama Mola:

1. Subotica, Jovana Mikića bb
2. Subotica, Senćanski put bb
3. Horgoš, izlaz iz zemlje, auto-put E-75
4. Novi Sad, Futoški put
5. Beograd,  Braće Jerković 110 A

Kako najlakše kroz Budimpeštu

Po dolasku u Budimpeštu, biće potrebno da razmenite novac i kupite mađarske forinte (HUF), po kursu od 1 EUR = 300 HUF. Obzirom da je turizam u Budimpešti prilično razvijen, engleski jezik je sasvim dovoljan da se sporazumete sa prodavcima, konobarima, osobljem hostela.

Obilazak Budimpešte olakšan je njihovim sistemom javnog prevoza, koji uključuje metro, tramvaje, autobuse i trolejbuse. Cena karte za jednu vožnju nadzemnim prevozom je 350 forinti, dok pola sata vožnje metroom košta 300 forinti. U zavisnosti od dužine vašeg boravka, isplati se kupiti i jednodnevnu, dvodnevnu ili sedmodnevnu kartu, ili grupnu kartu za prevoz ukoliko idete sa porodicom ili društvom.

Šta obići i videti u Budimpešti

Grad koji nosi titulu „Kraljica Dunava“ odlikuje jedinstvena arhitektura i prelepa očuvana zdanja izgrađena duž obale. Sever je gde su zamkovi, a Budimpešta je poznata po zamkovima i crkvama specifičnog dizajna, od kojih svaki izgleda spremno za fotografisanje i štampanje na razglednicama.

Arhitektura i javne znamenitosti Budimpešte

Zgrada mađarskog parlamenta

Premda su najčešće religijske i istorijske zgrade one koje privlače pažnju, u Budimpešti se na mestu broj jedan nalazi zgrada mađarskog parlamenta, izgrađena u neo-gotskom stilu, na samoj obali Dunava. Unutrašnjost ove zgrade možete razgledati sa vodičem u toku dana, dok je noću najlepše videti je sa druge strane reke, osvetljenu belim svetlom, kao i sa Trga Lajoša Košuta. Vođeni obilazak parlamenta traje 45 minuta, a košta ne više od 12 evra.

Ribarski bastion

Pored mađarskog parlamenta, Budimpešta je prepoznatljiva i po Ribarskim kulama (Halászbástya), sa kojih se pruža najlepši pogleda na grad, parlament, Dunav i sve mostove na njemu. Iako podignut na obali Dunava, Ribarski bastion nikada nije imao odbrambenu funkciju, već je njegova gradnja novijeg datuma, dok arhitektura pripada neoromaničkom stilu, a njegova unutrašnjost ukrašena je brojnim skulpturama ličnosti iz mađarske istorije.

Bastion je prelepo šetalište duž obale, a da biste se popeli na sam vrh kula potrebno je platiti. Međutim, na prvi nivo možete se popeti sasvim besplatno, a pogled nije tako drugačiji nego sa vrha.

Bazilika Svetog Stefana

Bazilika Svetog Stefana, odnosno Svetog Ištvana, još jedna je zgrada ozbiljne vrednosti koju ne smete propustiti da posetite. Ovo zdanje neoklasičnog stila privlači posetioce zbog svoje arhitekture, veličine, i svojih vitraža, ali i zbog jedinstvene kolecije antikviteta i uz to sačuvane ruke prvog mađarskog kralja, Svetog Stefana.

Trg Heroja

Opuštena šetnja Budimpeštom vodiće vas do njihovih poznatih trgova kao što je Trg Heroja, čije središte obeležava Milenijumski spomenik koji prikazuje sedam plemenskih vođa.

Sečinjijev lančani most

Jedan od mostova na Dunavu koji važi za najlepši jeste Sečinjijev lančani most, koji čuvaju kameni lavovi, a koji je imao značajnu ulogu u ujedinjenju Budima i Pešte.

Dvorac Vajdahunjad

Ako ste ljubitelji zamkova, ne propustite ni dvorac Vajdahunjad, kao ni čuvenu Budimsku tvrđavu, odnosno stari grad Budim, i u njemu Budimski kraljevski dvorac u kome se nalaze Nacionalna galerija Mađarske i Istorijski muzej Budimpešte.

Brdo Gelert

Od prirodnih lepota, u Budimpešti vredi popeti se na brdo Gelert, i sa njega videti najlepšu panoramu grada, Dunava i njegovih gracioznih mostova. Velika atrakcija u gradu jeste i ada na Dunavu pod nazivom Margitsziget, u srcu grada, između Budima i Pešte. Ovo magično ostrvo sadrži brojne parkove i vrtove, zoološki vrt, vodopad, ribnjak, kao i jednu muzičku fontanu nalik onoj na Slaviji.

Muzeji koje u Budimpešti morate posetiti

Prva atrakcija od umetničkog i istorijskog značaja koju vam moramo preporučiti nalazi se izvan muzeja, na samom dunavskom keju. U pitanju je spomenik mađarskim Jevrejima stradalim u Drugom Svetskom Ratu, a monument je u obliku muških i ženskih cipela poređanih duž obale.

Pinbal Muzej

Osim klasičnih umetničkih muzeja, Budimpešta može da ponudi vrlo neobične atrakcije. Takav je, na primer, Pinbal Muzej, u kome je izloženo više od sto retro pinbal mašina, koje fanatici arkadnih igara mogu igrati. Ovaj zanimljivi muzej vratiće vas u bezbrižno detinjstvo i probuditi u vama inspiraciju da se igrate.

3D Galeriju

Od neobičnijih muzeja vredi pomenuti i 3D Galeriju, u kojoj su izložene razne interaktivne optičke iluzije. Ova netipična atrakcija idealna je za kišni dan, koji možete provesti u beskrajno zabavnom istraživanju audio-vizuelnih i prostornih varki.

Dnevni obilasci Budimpešte

Ukoliko biste radije da obiđete Budimpeštu sa grupom ljudi sličnih interesovanja, umesto da divlje istražujete grad, postoji veliki broj ponuda za turiste u kojima se svako može pronaći. Oni sportskog duha mogu se priključiti nekim od besplatnih pešačkih ili biciklističkih tura, dok se mogu naći i otvoreni autobusi za obilazak grada za one koji vole da se voze i uživaju u pogledu, a za gurmane se, naravno, organizuju i obilasci restorana i uživanje u mađarskim specijalitetima. 

Kao i u svakom gradu na Dunavu, krstarenje je jedan od mogućih načina da upoznate divne slike autentičnih zgrada na njegovoj obali. Postoji više mogućnosti da se pridružite krstarenju u Budimpešti – dnevno i noćno krstarenje, krstarenje sa tradicionalnim ručkom, ili krstarenje sa folklornom celovečernjom zabavom.

Cene aranžmana krstarenja Dunavom u Budimpešti varira od 10 do 50 evra, zavisi od dužine trajanja i posebnih pogodnosti uključenih u cenu, kao što su ručak ili koncert.

Doček Nove godine u Budimpešti

Budimpešta je lepa u svako godišnje doba, ali zimi se u njoj posebno oseća neka draž. Svakog decembra na hiljade turista dolazi u Mađarsku da bi proveli novu godinu u Budimpešti, dobro se zabavili, opuštali u njenim poznatim spa kupatilima, i upoznali sve čari mađarske kulture.

U novogodišnjoj noći, parovi biraju romantično krstarenje Dunavom, dok mnogi Mađari dočekuju sledeću godinu uz proslave na ulicama i trgovima. Tokom praznika, ova intrigantna fuzija klasične i urbane arhitekture dobija pun sjaj kada grad osvetle gomilom novogodišnjih lampica i ukrasa. Mađari važe za narod koji voli dobro da se zabavi, i ni na čemu ne štede kada su u pitanju proslave. Stoga se po celom gradu mogu videti ljudi koji uživaju u delikatesnoj hrani i kuvanom vinu, u restoranima ili pred uličnim kioscima.

Na više lokacija u centru grada organizuju se besplatne žurke koje okupljaju masu ljudi, a tokom cele noći ne prestaje raskošan vatromet. Najluđi provod je ubedljivo u glavnom gradskom parku, uz ne male količine različitog alkohola i obavezne mađarske rakije – sip pálinke, kao i u dvorcu Vajdahunyad, koji organizuje upečatljive maskenbalske žurke 31. decembra.

Najbolja hrana u Budimpešti

Ako je po ičemu zaista neponovljiva, Mađarska prednjači u raznovrsnosti ukusa i savršeno izbalansiranoj kuhinji koje nam nikada nije dosta. Brojni njihovi specijaliteti dobili su svoje varijacije u mnogim zemaljama Evrope, ali se još uvek samo u Mađarskoj može naći autentičan ukus, hrskava jela koja vam se istovremeno tope u ustima.

Kada se nađete u Budimpešti, ne smete propustiti da porobate lángos, nadiglo testo prženo u ulju, koje mi ovde spremamo kao mekike i jedemo sa šećerom u prahu. Međutim, u originalu, Mađari ih jedu slane, sa kiselim mlekom i kačkavaljem, i mogu se naći u svim mađarskim restoranima.

Mnogi narodi prisvajali su čuveni Mađarski gulaš i dodavali mu svoje začine i svoj način pripreme, ali je svakako neizbežno probati originalni recept. On se svuda prepoznaje po komadićima najfinije teletine, krompiru i crvenoj paprici, a zaljuti se i još sa dosta bibera. Mađarski gulaš se kod njih jede kao supa, a gusta smesa na koju smo mi navikli kod njih se zove pörkölt, i jede se sa pirinčem ili testeninom u prilogu.

Da su Mađari pravi gurmani među svim evropskim narodima potvrđuje njihova kreativnost u spremanju slanih palačinki. U Budimpešti se one mogu naći u mnogim restoranima, a pod imenom Hortobágyi húsos palacsinta – ovo delikatesno uživanje punjeno je mlevenim dinstanim mesom i povrćem, a služi se preliveno pavlakom, uz začinsko bilje. Poznatije od slanih palačinki su slatke mađarske palačinke, Gundel-palacsinta, koje, ako ih posluže kao dezer posle slanih, popunjuju dnevni unos pržene hrane.

Bili vi ljubitelji ribe ili ne, obavezno probajte riblji gulaš spremljen na mađarski način. Ovo jelo zove se halászlé, i začinjeno je kao i sva ostala mađarska jela, osim što je za nijansu više ljut. Međutim, u zemlji koja obožava ljute ukuse, i ta nijansa pravi veliku razliku od koje vam mogu zasuziti oči.

Ako imate utisak da ste možda sva navedena jela već mogli probati i kod kuće, onda ćete se složiti da je i sarma na listi tih jela. Ipak, tek kada posetite Budimpeštu i probate sva ova jela pripremljena na jedinstven mađarski način, videćete da ste probali sasvim novu kuhinju – tako sličnu, a tako različitu. Sarma se u Mađarskoj zove töltött káposzta, i ne sme se propustiti u mađarskim kafanama.

Slatka Budimpešta

Mađari su pravi hedonisti, a ne manjka im kreativnosti ni kada se radi o dezertima. Među mnogim kolačima od testa, sa čokoladom, probajte njihove rolate se orahom i makom (bejgli), nadaleko poznat i široko rasprostranjen odžak kolač (kürtőskalács), i doboš tortu pripremljenu po istom receptu u svim mađarskim poslastičarnicama.

Korisne „prečice“ i cene

Budimpešta nije naročito skupa u odnosu na ostale evropske gradove. Kafa u kafiću košta oko 2 evra, a kompletan tradicionalni dnevni obrok u restoranima možete naći već i po ceni od 7 evra.

Jedna izuzetno korisna pogodnost, kojom su se Mađari pokazali kao pravi ugostitelji i domaćini, jeste Budapest card, kartica kojom možete ostvariti različite popuste – počev od toga da vam omogućavaju besplatan javni prevoz, popuste na ulaznice u razne muzeje, ili čak besplatan ulaz, zatim popuste u restoranima i spa centrima. Uz ovu karticu možete preuzeti i besplatnu mobilnu aplikaciju sa audio vodičem kroz Budimpeštu i istražiti grad na savremeni način. Kartica se kupuje na period od jednog dana (17 evra), dva dana (27 evra) ili tri dana po ceni od 33 evra, a možete je naći u turističkim agencijama, na recepcijama hotela, ili na prodajnim mestima metro karata. Budapest card takođe se može naručiti online, gde ćete moći detaljno i da pregledate sve pogodnosti koje pruža ova kartica

Kada budete razmišljali o sledećoj destinaciji za odmor, provod i neiscrpnu kulturu koja ostavlja bez dana, budite sigurni da je Budimpešta, po svim kriterijumima, odličan izbor.

Katedralu na Starom trgu u Pragu već šest vekova ukrašava Astronomski sat Orloj, koji ne prestaje da tačno pokazuje vreme, položaj zvezda i kalendar. Orloj je poznat po svojoj izuzetnoj estetici, bogatoj istoriji i kulturi, i detaljnim umetninama koje odlikuju njegov izgled. Ovaj sat u širokom krugu opisuje i znake zodijaka, zbog čega se veruje da je on prevodi jezike zvezda i svojevrsni je portal koji spaja ljude i njihove sudbine. O Orloju su se ispričale mnoge priče i stvarale brojne legende, od kojih su se neka sujeverja zadržala u českoj kulturi do danas.

Istorija Astronomskog sata

Dugo se verovalo da je Orloj izgradio poznati zanatlija Jan Ruže (odnosno Hanuš), i za njega se vezuje čuvena legenda o nastanku sata. Međutim, ova priča nije istorijski tačna.

Astronomski sat izgradili su 1410. godine kraljevski časovničar Mikulaš iz Kadana i Jan Šinder, astronom i sveštenik. Praški Orloj nalazi se na katedrali Lund, na Starom trgu, i predstavlja najstariji astronomski sat koji još uvek radi, a treći takav sat ikad napravljen. Prvobitno je konstruisan samo sat – Orloj, a tokom narednog veka dodat mu je i kalendar. Bizarne drvene statue gotskog stila izrezbarene su i dodate u sedamnaestom veku, a čudesni dodatak ovom remek-delu su figure apostola koje su postale deo ovog sata do kraja 1791. godine. Poslednji deo ovog složenog zdanja, zlatni petao koji kukuriče i klepeće krilima iznad apostola, instaliran je oko1865.

Tokom Drugog svetskog rata, ovom satu pretilo je da bude potpuno uništen, ali su ga nacisti ipak donekle poštedeli. Orloj je privremeno bio oštećen i stao je sa radom, ali su ga Česi vrlo brzo oporavili i mehanički mehanizam zamenili električnim. Kasnije, tokom renoviranja kule na Starom trgu, 2018. godine, satu je vraćen originalni mehanizam, a sklonjen električni.

Šta pokazuje Astronomski sat u Pragu

Ovo remek-delo konstruisano je da bi ukrašavalo centar Praga, a originalno je pokazivao vreme i pratio položaj zvezda. Tokom narednih nekoliko vekova, satu su dodavani su mehanizmi za različite funkcije – praćenje starog boemskog/italijanskog vremena, vavilonskog vremena (od svitanja do sumraka), centralne evropske vremenske zove i zvezdanog vremena. Estetika sata takođe je dorađivana godinama, a dodat je i prsten sa znacima iz zodijaka, zatim za praćenje pozicije sunca, meseca i zvezda.

Kako Orloj – Astronomski sat u Pragu izgleda

Povrh mnogih informacija koje pruža, Orloj je interesantan zbog teatralnosti njegovih figura koje se pomeraju svaki put kada se otkuca pun sat. Na vrhu Astronomskog sata smeštena je procesija apostola, deo sata koji je najzanimljiviji posmatračima. Svaki put kada časovnik otkuca pun sat, apostoli izlaze iz svojih okvira i pojavljuju se iznad sata. 

Osim ovog dela, Orloj sadrži i deo koji pokazuje vreme, i deo koji sadrži kalendar. Vreme na ovom satu prikazano je sa maketom kostura koji simbolizuje Smrt – Smrt meri vreme povlačeći uže pogrebnog zvona, i pomerajući uveličavajuće staklo duž brojčanika. Sami brojevi na časovniku opisani su glifovima i runama spolja, a u središnjem krugu ispisani su rimski brojevi u tradicionalnom dvanaestočasovnom krugu. Pozicije sunca i meseca opisane su zlatnim simbolima i kreću se duž prelepog plavog kruga.

Ispod pokretnog dela sa zodijakom, nalaze se medaljoni koji predstavljaju kalendarske mesece u svojim godišnjim dobima. Jedan od sedam mehanizama koji čini Orloj preciznim i funkcionalnim, bira jedan medaljon kako bi prikazao koji je mesec, i koji datum.

Iznad pokretnog kostura nalazi se prozor iz kojeg Isus izlazi iz sata, zajedno sa dvanaest apostola. Svaki put kada se prozori zatvore, čuje se kukurikanje petla koji stoji iznad procesije. Druge figure izrezbarene da krase Orloj su groteskne slike pohlepnog čoveka i njegove vreće sa zlatom i narcisa koji se ogleda u ogledalu.

Sa vrha njegove visoke kule pruža se divan panoramski pogled na čitav Prag, njegove kule, mostove i specifičnu arhitekturu. Ceo Stari grad građen je u gotskom stilu, pa se estetika Orloja savršeno uklapa u ambijent sivih zgrada i velikih katedrala.

Zašto Orloj privlači toliku pažnju

Osim što je Orloj najstariji funkcionalni astronomski sat, njegova vrednost za građane Praga leži u tome što je postao simbol prepoznatljivosti Starog trga, kao i u pričama koje se o njemu prenose sa kolena na koleno. Mehanizam kojim funkcioniše sat gotovo je besprekoran, a mehanička animacija pokretnih figura oko sata sasvim je jedinstvena i, nalik na Da Vinčijeve izume, predstavlja pravo umetničko delo srednjeg veka.

Nedavno je otkriveno da je Orloj zapravo prava vremenska kapsula. Naime, prilikom građenja časovnika, ali i figura koje su kasnije dodavane, u samim njegovim strukturama ostavljane su poruke i zapisi koji nisu bili nađeni sve do današnjih dana.

Figure apostola u svojoj metalnoj unutrašnjosti sadrže beleške njihovog stvaraoca koji ih je rekreirao posle Drugog svetskog rata. U njima on beleži svoje planove za unapređivanje astronomskog sata, kao i svoje utiske o ranom komunizmu u svom narodu. Na poleđini samog sata ostali su zapisi iz petnaestog veka koji se odnose na ideju i viziju izgleda i rada sata.

Orloj je kulturni dragulj Praga, oduševljava posetioce svojom lepotom i funkcionalnošću, kao i šestovekovnom istorijskom pričom. Ipak, ono što je svima najzanimljivije jesu sujeverja i priče koje se kroje i nadovezuju oko njegovih čudnih osobitosti.

Mitovi i legende o časovniku

Orloj se smatra satom koji predstavlja ljudski prozor u tajne univerzuma. Priča se da će časovnik otkriti velike mistične istine svakom ko ume da čita šta na njemu piše. Na lukovima oko sata izrezbarene su šare koje opisuju drevna češka vremena. Za Orloj su vezane brojne legende i mitovi, počev od epskih priča vezanih za njegovu gradnju, pa sve do skrivenih simbola na njegovoj spoljašnjosti.

Legenda o časovničaru

Legenda kaže da je u mračnom srednjem veku u Pragu živeo najtalentovaniji časovničar koji je napravio najlepši sat na svetu, onaj koji je savršeno tačno merio vreme i pratio položaj božanstva na nebu. Da bi bili sigurni da časovničar nikada više neće napraviti tako lep sat za nekog drugog, njegovi poručioci su ga oslepili, i od tada je sat proklet. Legenda takođe kaže da će grad zadesiti velika nesreća ukoliko sat prestane da se održava, pa građani Praga vode računa o ovom satu više od šet stotina godina.

Legenda o predskazanju

Postoje različite priče koje tvrde da Orloj može da nam oslika dobra i loša predskazanja. Legenda kaže da je jedan zatvorenik posmatrao Astronomski sat, i tom prilikom ugledao vrapca kako uleće u usta pokretnom kosturu, to jest Smrti. Zatvorenik se uplašio i protumačio ovaj događaj kao znak da će ostati u zatvoru do kraja života. Međutim, posle izvesnog vremena, kostur je otvorio usta i vrabac je izleteo napolje, a zatvorenik je bio oslobođen vrlo brzo.

Legenda o velikoj nesreći

Nakon što su, prema pričama, oslepeli njegovog tvorca, Orloj važi za sat na koji je bačena kletva. Među tvrđenjima o toj kletvi, prednjači legenda da će se čitavom narodu desiti mnoge nezgode ukoliko sat stane i ne održava se. Prema pričama, kostur će tada pomerati glavu u znak odobravanja, a jedini način da se kletva pobedi jeste da dete rođeno u novogodišnjoj noći pretrči brzo od sata do crkve preko puta. Veruje se da će tako sat početi ponovo da radi, a loša sreća biti oterana.

Ko je bio u Krakovu zna da baš o njemu pričamo. Ko nije bio, zasigurno će posle ovog teksta poželeti da ode.

Krakov je posle Varšave, najveći grad u Poljskoj. Leži na reci Visli u podnožju grada Waeel na jugu Male Poljske i udaljen je oko 800 km od naše prestonice. Predstavlja raskrsnicu bogate istorijske prošlosti i savremenog modernog doba. Ima gotovo million stanovnika a većinu stanovništva čine studenti.

Oko 8 miliona ljudi živi u poluprečniku od 100 km od centra grada.

Da li ste znali?

Ovaj grad je osnovan u XII veku kao zaselak na brdu Vavel, na mestu koje potiče iz kamenog doba, danas se toliko razvio da predstavlja administrativni, obrazovni, kulturni, naučni, istorijski, industrijski centar regije? Ova bivša prestonica Poljske čini značajan saobraćajni čvor gde se ukrštavaju važni međunarodni i regionalni putevi kao i želežničke pruge.

Treba istaći da je Krakov jedan od retkih poljskih gradova (ili jedini) koji nije razrušen za vreme Drugog svetskog rata od strane nacista s obzirom da je u to vreme bio sedište Gestapoa. Samim tim veliki broj znamenitosti je ostao sačuvan.

Iz tog razloga predstavlja turističku atrakciju svih 12 meseci ali prva asocijacija je novogodišnja ponuda različitih turističkih agencija, jer je upravo on, Krakov, jedna od najboljih destinacija za izvrstan noćni, ali i dnevni provod.

Javni prevoz u Krakovu

U Krakovu je javni prevoz odlično razvijen, dobro organizovan i pouzdan. Krakov nema metro ali čest prevoz čine tramvaji, autobusi i privatni minibusevi, Kada je u pitanju dnevni gradski prevoz, on je vrlo čest u intervalu od 5h do 23h dok se posle 23h broj polazaka smanjuje.

Jednosmerna karta za gradski autobus ili tramvaj je oko jednog eura odnosno 4,26 zlota. Studenti koji imaju ISIC karticu imaju 50% popusta na gradski prevoz, tako da recimo 20 minutna karta, koja je sasvim dovoljna za vožnju po Starom gradu, Kazimiersu i Podgoržu, košta samo 1,4 zlota. Ako je vaš boravak ograničen na dva dana, recimo tokom novogodišnjih praznika, a želite da što više obiđete i vidite, cena karte za 48h košta 24 zl (5,64 €) – za studente 14zl.

Ako želite da posetite Aušvic ili rudnik soli Vjelička koji se nalaze izvan granice Krakova, jednosmerna karta bi vas koštala oko 4 zl.

Za samo nekoliko evra taksi će vas prevesti od centra do udaljenijih delova grada. Bolju cenu dobijate pozivom i taksisti su dužni da vam izdaju račun. Obratite pažnju da taksi sadrži oznaku kompanije ali i nalepnicu sa cenama prevoza, broj telefona itd. Poželjno je da znate tačan naziv odredišta ili da koristite mapu (može i google mapa). Time ćete biti sigurni da vas neki ”pogani” taksista neće voziti dužim putem.

Većina znamenitosti se nalaze u neposrednoj blizini jedna do druge pa je bilo kakav prevoz bespotreban. Ono što mi preporučujemo, kako biste se bliže upoznali sa ovim gradom i maksimalno ga doživeli, naravno sve u skladu sa vremenom koje imate na raspolaganju, najbolje je da ga istražite peške.

Videćete, jednom kada prošetate ulicama Krakova, želećete još od njega. Uživaćete u njegovom jedinstvenom duhu koji će vas na prvi pogled oduševiti svojim pitomim izgledom i mnogim znamenitostima.

Šta videti, posetiti i obići u Krakovu

Morate znati, da bi obišli sve istorijske i kulturne znamenitosti, crkve, muzeje, trgove, neke restorane, ovog bogatog mesta, ipak nisu dovoljni dani. Prevashodno vam preporučujemo da sebi postavite prioritete.

Svoj obilazak organizujte tako što ćete maksimalno i kvalitetno iskoristiti svoje vreme kako biste upoznali Krakov na što više načina. Pogledajte naše preporuke za lokacije koje biste mogli obići, hranu koju bi trebalo probati i obilaske koje ne smete propustiti.

Simbol Krakova- Bazilika Svete Device Marije

Izgrađena u gotskom stilu početkom 13-og veka, smeštena u Starom gradu nadomak najvećem srednjovekovnom trgu u Evropi tkz. Glavnom trgu, bazilika Sv.Marije predstavlja izuzetnu građevinu i značajan verski simbol Krakova.

Bazilika ima dva tornja gde je jedan visok 82 m a drugi 69m. Prema predanju tornjeve su gradila dva brata od kojih je jedan bio bolji i brži graditelj te je brat koji je zaostajao sa izgradnjom, iz ljubomore nožem je ubio istog.

Sa druge strane, tornjevi su podignuti kao gradska osmatračnica gde se sa višeg tornja svakog punog sata čuje karakterisičan prekidajući zvuk trube, tkz. ”prekinute melodije “ u čast trubača iz 13-og veka. Naime, legenda kaže da je dežurni stražar strelom pogođen u grlo dok je svoje meštane sviranjem u trubu obaveštavao o približavanju Mongola koji su krenuli u napad na grad.

Ono što je zaista impresivno kod ove bazilike je u stvari njena unutrašnjost. Od veličanstvenog drvenog oltara koji je isklesao poznati Vajt Štos (smatran i nemačkim i poljskim umetnikom), preko vitraža, slika i plavog zvezdanog svoda koji ostavljaju bez daha.

Šindlerova fabrika

Da li ste čuli za film Šindlerova lista koji je napravljen prema isinitim činjenicama? Svako ko je pogledao taj film upoznat je sa hrabrim nemačkim biznismenom Oskarom Šindlerom koji je došavši u Poljsku, ostavio istorijski trag i danas produžio mnoge loze jevrejskog naroda. U Drugom svetskom ratu on nalazi savršenu priliku za sticanje profita otvaranjem fabrike emajlirnog posuđa.

Stravični zločini sunarodnika nad Jevrejima nateraće ga da promeni stav prema istim. On počinje da zapošljava Jevreje i time ih spašava od mučenja i sigurne smrti u koncentracionim logorima. Šindler je spasio preko 1000 poljskih Jevreja tokom holokausta po čemu se i film reditelja Stivena Spilberga zove “Šindlerova lista”.

Godine 2010-te, fabrika posuđa je pretvorena u muzej u kojem se nalazi galerija fotografija Krakova iz tridesetih godina, a koje prikazuju uslove života Jevreja pod nemačkom okupacijom. U muzeju se nalazi i kancelarija Oskara Šindlera sa sačuvanim originalnim nameštajem. Uz pomoć moderne tehnologije predstavljena je rekonstrukcija stana iz jevrejskog geta koja posetioce vraća u vreme II svetskog rata.

PRE OBILASKA ŠINDLEROVE FABRIKE PREPORUKA JE DA POGLEDATE FILM KAKO BI MOGLI DA NA PRAVI NAČIN DOŽIVITE EMOTIVNU ISTORIJSKU PRIČU KOJA PRATI OVO MESTO.

Zamak Vavel

Zamak Vavel se nalazi na istoimenom uzvišenju koji vas neće ostaviti ravnodušnim. Možete da birate koju prostoriju ćete obići jer ih ima”samo” 71 koje su otvorene za javnost.

Kompleks predstavlja rezindenciju poljskih kraljeva sa mnogobrojnim raskošnim privatnim stanovima istih, neverovatnim sklupturama, slikama među kojima je “Dama sa Hermelinom” Leonarda da Vinčija.

Ulazak u krug zamka je besplatan, dok se ulazak u pojedinačne objekte odnosno muzeje, kraljevske prostorije i dr. naplaćuje. Pod Vavelom se nalazi restoran koji turisti rado posećuju posle dugog razgledanja. U ovom restoranu obroci su dosta jeftini, a porcije su velike i bogate.

Ispod brda Vavel nalazi se pećina u kojoj se po predanju nalazio zmaj, a kojeg je ubio domišljati obućar za vreme kralja Krakusa. Danas je od legende ostala pećina i podignut spomenik u vidu zmaja koji povremeno bljuje vatru.

Pored zamka nalaze se katedrale Sv. Vaclava i Sv. Stanislava Biskupa, kao i statua pape Jovana Pavla II (prvi i jedini slovenski papa).

Najstariji trgovački centar u Evropi – Sukienice 

Na Glavnom trgu, u zaleđu spomenika pesniku Adamu Mickjeviču, nalazi se čuvena hala Sukienice, nekadašnjeg glavnog središta međunarodne trgovine. Za vreme zlatnog doba Poljske, trgovci iz celog sveta su dolazili u Krakov da bi vršili robnu razmenu.

Razmenjivali su se začini, olovo, svila, sukienice odnosno tekstil, ali i so koja se tada smatrala „belim zlatom“, a vadila se iz rudnika soli Velička.

Danas o tome svedoče mnogobrojni štandovi smešteni u prizemlju zgrade. Ovde je uvek živo, a veliki broj turista dolazi kako bi pazarili najrazličitije poljske proizvode i autentične suvenire koji su znatno jeftiniji od suvenirnica u lokalima po obodu trga. Ova pijaca svakodnevno dočarava duh nekadašnjeg najstarijeg trgovačkog centra.  

Od Aušvica do Veljičke

Aušvic – Logor smrti

Oba mesta ostavljaju bez daha. Aušvic – najveći nacistički koncetracioni logor smrti koji se nalazi 50 km od Krakova. Za nekog teško ali svakako nezaboravno iskustvo. Autentičnost mesta ledi krv u žilama kao i činjenica da je u ovom logoru pobijeno više od million i sto hiljada ljudi od kojih je samo million Jevreja.

Aušvic danas predstavlja podsetnik na razna zla koja su činili Nemci nad Jevrejima, Romima, Poljacima. Ovu destinaciju svakako treba obići jer je u pitanju nesvakidašnje mesto koje sigurno nećete zaboraviti.

Veljičke – Rudnik soli

O jedinstvenosti Veljičke govori podatak da je ovaj rudnik soli posetilo preko 40 miliona turista. Verovali ili ne, na 9 različitih nivoa do čak 327 metara ispod površine zemlje, očekuju vas veličanstvene odaje isklesane u stenama, podzemna slana jezera, ogromne pećine, velelepne drvene konstrukcije, skulpture svih znamenitih poljskih velikaša, stepenice i rudarska okna, restorani.

Sve je od kamena i soli, a preko 2000 kapela je povezano sa preko 200 km dugim hodnicima. Na dubini od 135 metara nalazi se najstariji muzej rudarstva na svetu dok se na dubini od 210 metara nalazi i sanatorijum koji se preporučuje obolelima od astme, hroničnog bronhitisa ili alergija.

DA LI MOŽETE DA ZAMISLITE DA NA DUBINI OD STO ILI DVESTA METARA SEDITE U KAFIĆU OKRUŽENI SLANIM ZIDOVIMA?

Ipak ovako nešto je moguće samo u Krakovu.

Hrana, piće i noćni život Krakova

Krakov spada u najjeftinije Evropske destinacije. Grad je sa najvećim brojem kafića, pabova, i restorana, a ima i više stotina noćnih klubova i barova, sa veoma pristupačnim cenama pića, što ga čini omiljenom destinacijom za mlade.

Krakov je mesto koje udovoljava svim ukusima, prepoznatjiv po obilnim, bogatim obrocima i zaista pristupačnim cenama bez obzira da li se radi o internacionalnoj ili domaćoj kuhinji.

Sjajnih restorana ima na svakom ćošku pa tako na primer restoran koji je dospeo u publikaciju „1000 Places To See Before You Die“ je restoran Wierzynek koji obavezno morate posetiti. Datira još od 1364 god. i nalazi se u samom centru grada a izbor hrane i vina je odličan.

Zielona Kuchnia je restoran koji je prepoznatlji po spoju više kuhinja a isti je prilagođen i vegetarijancima. Porcije su ukusne a opseg cena za dve najskuplje porcije ne prelazi 1900 din. Ko želi da proba nešto tradicionalno a ukusno tu je Old Town Restaurant Wine & Bar na samom uglu Jevrejske četvrti.

Ovde ćete za dva koktela, 2 predjela, 1 poljsku knedlu, 1 dimljenu patku, veliki svinjski omot, 2 deserta i malinsku votku platiti sve po ceni ispod 40 eura.

Sjajnih restorana imate i u okolini Kazimierz-a, gde je nešto jeftinije nego na centralnom trgu. Warsztat Restaurant & Café u Isakovoj ulici turisti hvale zbog odlične, ukusne i jeftine italijanske kuhinje ali i ljubaznog osoblja.

Dva minuta od Glavnog trga nalazi se gruzijski restoran koji je zuzetno jeftin (cene 2/3 od prosečnih beogradskih) a hrana je obilna i neverovatno ukusna.

Na živopisnoj pijaci na Glavnom trgu, možete svašta ukusno da pojedete i popijete. Od kobasica do kolenice, naravno, prilozi poput kupusa i raznog povrća na najrazličitije načine.

Kada je brza hrana u pitanju, tzv. zapekanku sa raznoraznim prilozima po zelji, (koji, ujedno, i određuju krajnju cenu same zapekanke), je super ukusna a cena iznosi osam zlota. Takođe, gulaš sa pečurkama u lepinji, nesto sjajno što vredi probati i košta svega 9 zlota. 

Vafli kao i roleri sa belim kremom, prodaju se za oko 1.5- 2 zlota. Sladoled je fenomenalan, gde god da ga jedete, ogromnu kuglu plaćate 4-6 zlota.

Krakov je grad iz bajke. Mesto sa dušom, pun života i pozitivne energije. Za mlade prava destinacija. Kada probate malo da zagrebete u pravi noćni život, da npr. zaglavite negde sa lokalcima, desiće vam se neke stvari koje ćete pamtiti do kraja života.

U noćnim klubovima i barovima u Krakovu možete kupiti poljsko pivo po ceni od oko 2 evra. Najpopularniji barovi koje rado posećuju mladi studenti su Alchemia bar, Kuća piva (House of Beer) u kojem degustiraju najsvežija poljska točena piva, ali i brojna češka piva, piva iz Nemačke, Belgije i drugih evropskih prestonica piva. Baccarat, Frantic su fenomenalni noćni klubovi dok Cien club više puta proglašen za najbolji noćni klub u Krakovu. I sve cene pića su više nego prilagodljive našem džepu.

Korisne informacije

Pre nego što krenete na put znajte da se putarina plaća u zlotima. Konzumiranje alkohola na javnom mestu u Poljskoj zabranjeno, za to mogu da vas kazne ili uhapse. „Restauracija“ je poljska reč za „restoran“. Ako kažete “hvala” pre nego što vam vrate kusur od kupljene karte javnog prevoza, smatraće to kao napojnicu.

Svaki kutak Krakova ima svoju draž i priča svoju priču. U kojoj god ulici se nalazili nećete omanuti i izgubiti vreme već ćete biti omamljeni lepotom, ukusima, kulturom, srdašnošću ljudi i upoznati nešto novo. Krakov ima pregršt svega, toliko znamenitosti, univeziteta, kafića, klubova koje nismo spomenuli ali ne znači da ih ne treba obići.

Istanbul se nalazi u evroaziji, a njegov evropski i azijski deo, Balkansko poluostrvo i Malu Aziju, razdvaja Bosforski moreuz, koji povezuje Crno i Mramorno more. Dva dela ovog grada povezani su železničkim tunelom ispod kanala, tri saobraćajna mosta i trajektnim linijama. Većina poznatih turističkih destinacija smeštena je u evropskom delu, koji predstavlja zanimljiv spoj hrišćanstva i islama.

Ono što najviše izdvaja Istanbul od svih drugih destinacija jeste njegova multikulturalnost. Kroz istoriju, ovaj grad je menjao strukturu populacije, dok je igrao važnu ulogu u islamskoj i hrišćanskoj kulturi. Zbog toga Istanbul, ranije poznat i kao Carigrad, Kostantinopolj i Vizantion, odiše raznovrsnom kulturom, istorijskim znamenitostima i kreativnim spojem evropske i azijske arhitekture.

Velelepni hramovi i spomenici

Sulejmanova džamija

Za Istanbul se sa pravom tvrdi da sa svakog mesta u gradu vidite nekoliko džamija. U celoj provinciji Istanbul broji preko tri hiljade džamija, od kojih se mnoge izdvajaju po nečemu osobitom. Istanbul je grad smešten na sedam brda, sličnost koju deli sa Rimom, a na jednom od tih brda nalazi se grandiozna Sulejmanova džamija.

Sulejmanova džamija je fantastična po tome što se nalazi visoko iznad Sultanahmed dela grada, i sa njenih zidova pruža se odličan pogled na grad. Sagrađena je po nalogu Sulejmana Veličanstvenog u šesnaestom veku, i jedna je od znamenitijih džamija Istanbula. Turci su vrlo pažljivi kada se radi o njihovim religijskim i kulturnim zdanjima, te su poslednje renovacije ove džamije bile 2018 godine, kada su uređivali i pločice i šetalište oko same džamije. Uspon do nje je prilično strm, ali pogled je svakako vredan te šetnje.

Sultan Ahemedova džamija – Plava Džamija

Sultan Ahmedova džamija, poznatija kao Plava Džamija, nezaobilazna je tačka u avanturi kroz Istanbul, smeštena u samom centru grada. Na njenom mestu nekada se nalazila Konstantinova palata, a ime je dobila po boji njenih kupola. Ova impozantna građevina redovno je posećena od strane mnogobrojnih turista, ali i mladih koji po lepom danu uživaju u parku kojim je okružena. U njenoj neposrednoj blizini nalaze se distrikt sa restoranima i mnogobrojnim prodavnicama suvenira i ručnih radova zanatlija.

Aja Sofija

Nedaleko od Plave džamije, nalazi se Aja Sofija, jedna od najlepših crkvi u Istanbulu. Sagrađena je kao pravoslavna crkva, i služila je kao sedište patrijarha sve do pada Carigrada, kada je, kao i mnoge crkve, pretvorena u džamiju. Danas Aja Sofija važi za jednu od najimpresivnijih građevina na svetu, a u ovom prelepom zdanju nalazi se muzej koji svedoči o burnoj istoriji Istanbula, promenama imperija, religija i kulture.

Topkapi Palata

U vreme Muhameda Osvajača, izgrađena je Topkapi Palata, rezidencija turskih sultana. Unutar palate nalaze se prostrana dvorišta, prelepi parkovi, koji vode do spoljašnje kapije. U Topkapi palati možete obići popularni Topkapi muzej, a u jednom od dvorišta nalazi se i Aja Irena, crkva koja nije pretvorena u džamiju i koja je još uvek pravoslavna. Kada se izađe iz palate na obalu, dugačak kej pred vama je dugačko, mirno šetalište.

Dolmbahče Palata

Sa druge strane obale, u blizini doka Kabataš, nalazi se Dolmbahče Palata, još jedan dom sultana u vreme Otomanskog Carstva. Dolmbahče Palata važi za najveću, i jednu od najlepših palata u Turskoj. Ovaj kvart Istanbula naziva se Bešiktaš, i premda se u njemu nalazi ova veličanstvena palata, ovaj kraj svetu je poznat po nečemu sasvim drugačijem.

Džamije, muzeje i palate u Istanbulu možete posetiti radnim danima od 10 do 16 sati, a neke su otvorene za posetioce i duže. Prilikom poseta Istanbulu, informišite se o islamskim praznicima i danima kada će ove džamije biti nepristupačne za posetioce zbog gužve. Cene ulaza u muzeje i palate ne prelazi 100 turskih lira (oko 1700 RSD), a ova cena varira od toga šta želite da uključite u svoj obilazak (džamije u palati, turska kupatila ili hareme).

Bešiktaš

Bešiktaš je deo Istanbula po kome je turski fudbalski klub „Bešiktaš“ dobio ime, a čiji je megalomanski stadion smešten baš u tom kraju. Tokom utakmice njihovog omiljenog kluba na stadionu, turska omladina pravi veliku navijačku feštu na trgovima Bešiktaša, gde su prisutne baklje, muzika i ples, čineći ovo iskustvo nezaboravnim za sve turiste koji se tamo zadese. Ukoliko se nađete u ovom kraju tokom važne utakmice, budite sigurni da će vas Turci učiti da kažete “Bešiktaš je najbolji” na turskom.

Fanovi fudbala mogu dobiti turu stadiona, a i posetiti muzej fudbala Turske. Međutim, Bešiktaš ima toliko toga da ponudi i onima koji nisu fudbalski fanovi. Među njegovim uskim kaldrmama nalaze restorani, kafedžinice, restorani brze hrane, suvernirnice, lokalne radnje i modni butici. Bešiktaš je po svemu Istanbul u malom, i zaista, ukoliko ste smešteni u ovom delu grada, zaljubićete se u istraživanje njegovih tajni.

Ovde se nalaze neki od najboljih restorana sa plodovima mora, a mogu se naći i odlični iskenderi, pripremljeni na poseban način. Na obali Bešiktaša nalaze se brojne luke za trajekte i brodove koji voze duž moreuza, a posetioci ovde mogu posetiti i muzej moreplovstva.

Prinčeva ostrva

Prinčeva ili Crvena Ostrva, koja Turci zovu Adalar (u prevodu samo „ostrva“), nalaze se u Mramornom moru i predstavljaju poseban deo Istanbula. Sastoje se od četiri velika ostrva, i pet malih. Najveće ostrvo, Bujkada („veliko ostrvo“) veličine je jednog omanjeg grada i obod mu se može prepešačiti u toku jednog dana.

Naseljena mesta se nalaze na obali, koja je spojena jednim glavnim kružnim putem, dok ne postoje putevi koji idu kroz šumu i središte ostrva. Gradonačelnik je na ovom ostrvu zabranio vožnju automobila, a glavna prevozna sredstva su kočije koje vuku konji, i bicikle. Bujkada je savršena destinacija za jedan opuštajući odmor, a trajekti iz središta Istanbula ovde putuju u razmaku od oko sat vremena.

Među prednostima koje ovo ostrvo ume da ponudi jesu hoteli sa pet zvezdica, kao i egzotični bungalovi na plaži. U blizini glavnog pristaništa nalazi se trg, na kome su postavljene tezge domaće hrane, specijaliteta, raznovrsnog sira, mesa i šećera. Na trgu se organizuju i proslave uz živu tursku muziku, često u toku godine, kada je lepo vreme.

Šarenilo u srcu grada (Bazari, Pijace)

Kapali čaršija

Kapali čaršija, poznata kao Grand Bazar, centralna je stanica tramvaja u Istanbulu. Kapali čaršija važi za prvi bazar na svetu, a za obilazak preko četiri hiljade radnji u njemu potreban vam je najmanje jedan dan. U ovoj pokrivenoj pijaci možete naići na najveći izbor začina i čajeva, kako turskih tako i biljaka koji dolaze iz raznih zemalja Azije.

Česte su gužve u bazaru, u kome sve vrvi od boja, svilenih ešarpi orijentalnih dezena, staklenih lampiona sa vitražima, šećernih slatkiša i ratluka, parfema, nargila, umetnina i suvenira. Grand Bazar u Istanbulu najbliže je pravom orijentalnom iskustvu, gde na istom mestu možete osetiti spoj mirisa tamjana i voćnih čajeva, uživati u raskošnim bojama i slušati tursku muziku kroz vrevu kupaca.

Senzacija za sva čula

Turci važe za druželjubiv narod, a to se najbolje vidi baš u Istanbulu. Ovaj grad je toliko popularan među turistima, da je uslužnost trgovaca u radnjama i konobara u kafanama sasvim jedinstvena u svetu. Neretko se dešava da vas Turci časte u restoranima, da dobijete piće ili dezert na račun kuće, ili koji suvenir više od prodavaca. U svakom restoranu u Turskoj, gde budete poručili hranu, dobićete turski čaj za dobrodošlicu, u susret njihovim običajima i navikama.

Nakon iscrpnog obilaska Suejmanove džamije, posetioci retko odole da probaju najbolji biftek u gradu. Lotiz Lounge & Hookah je na prvom mestu po pripremi mesa u Istanbulu, a odlikuje ga i vrsno multijezično osoblje. Smešten u blizini ove džamije, iz restorana se pruža prelep pogled na grad, u kome možete uživati uz odlično pripremljena jela, nargile ili dezert.

CENE SU IZUZETNO PRIMAMLJIVE, U RANGU OD 500 DO 1300 RSD PO JELU.

U blizini Plave džamije, nalazi se jedan od 10 najpoznatijih restorana u Istanbulu, Novas Hagiasophia, čiji su specijaliteti plodovi mora. Prepoznatljiv po svom autentičnom ambijentu, ljubaznim i uslužnim osobljem, kao i činjenicom da u restoranu možete naručiti na engleskom, ruskom, španskom i drugim jezicima, ovaj restoran ne nailazi na primedbe posetilaca. Osim plodova mora, ovde se priprema izvrsna tradicionalna kuhinja poput musake, iskrendera i baklave.

Na mestu broj jedan, od svih restorana u gradu, ubedljivo se nalazi kafić i restoran Tri Partnera (Three Partner’s). U ovom restoranu može se pojesti najbolji kebab, a vlasnik će vas sigurno častiti kafom, salatom ili domaćim pogačama hleba po kojima su poznati. U toploj i prijatnoj atmosferi možete probati jela Centralne Azije, tusku tradicionalnu kuhinju, mediteransku kuhinju i vrhunske plodove mora. Tri Partnera nalaze se pored same Plave džamije, a cene porcija su u rangu od 800 do 1600 RSD.

Najbolje baklave u Istanbulu služe se duž glavne ulice iz koje se ulazi u Topkapi palatu. Ovde se nalazi mnoštvo šarmantnih turskih kafića i poslastičara, sa velikim izborom ratluka i različitih baklava, kao i odlične turske kafe. Enterijeri kafića su u turskom tradicionalnom stilu inspirisani divanima i ćilimima sa orijentalnim dezenima. Ovo su savršena mesta za predah u obilasku grada, uz kafu, šećer, čaj ili šišu. Unutar kafića je zabranjeno pušenje, ali svaki kafić u ovom delu ima ušuškano dvorište za pušače i goste koji se služe nargilama.

Istanbul je jedan od najlepših gradova na svetu, a za kvalitetan obilazak celog grada, istraživanje hrišćanske, muslimanske, kurdske kulture i umetnosti, upoznavanje impozantnih zdanja i vrhunskih arhitektonskih dostignuća, bile bi potrebne nedelje. U užem centru Istanbula polako se razvija i urbana pro-evropska kultura, koja se odlikuje muralima, modernim parkovima i neohipsterskim kafićima, a koja se fino uklapa u duh samog Istanbula i predstavlja savršen spoj savremene turske omladine i tradicionalnih vrednosti. Istanbul je jedinstven po svojoj raznovrsnosti, tome što može da vam zaintrigira sva čula, i jedan je od gradova koji bi svakako trebalo posetiti i doživeti.