Ipak, ono što nisam očekivala – jeste mir koji me zatekao čim sam kročila unutra.

Zgrada koja izgleda kao molitva

Zove se Plava džamija, ali njeno pravo ime je Sultan Ahmedova džamija. Sagrađena je početkom 17. veka, kao svojevrsni odgovor osmanskih sultana na Aja Sofiju – da bude jednako veličanstvena, ali više okrenuta islamu, duhovnosti i redu.

Kada sam ušla, nisam mogla da odvojim pogled od plavo-sivih pločica koje prekrivaju unutrašnjost, po kojima je džamija i dobila nadimak. Pločice iz Iznik radionice – ručno rađene, svaka unikatna, složene u geometrijsku harmoniju.

Unutra nije tišina – ali je tiho, u smislu da te prostor poziva da zaćutiš. I to je ono što me najviše dirnulo. Osetila sam da sam gost ne samo u građevini, već i u nečijoj molitvi.

Kako izgleda poseta

Ulaz u džamiju je besplatan, ali postoji pravilo: u vreme molitve ne možeš ući kao turista – što mi je potpuno u redu. Došla sam ujutru, pre gužve, i ušla bez čekanja.

Žene moraju da pokriju kosu, a svi izuvamo obuću. Na ulazu postoje plastične kese za cipele – i to mi je bio trenutak kad sam stvarno osetila da ulazim u svet koji funkcioniše drugačije.

Unutra nema klupa, nema stalaka za telefone – samo debeli tepisi, stubovi, prozori i ljudi koji stoje, sede, mole se ili gledaju u tavanicu. Osećaj mira je gotovo fizički.

Ono što ne piše u vodičima

• Šest minareta: Plava džamija je bila prva džamija u Turskoj sa šest minareta – što je u to vreme izazvalo i kontroverze. Danas, to je njen zaštitni znak.
• Detalji plafona: Ako staneš ispod centralne kupole i gledaš nagore, shvatiš koliko je sve precizno, simetrično i pažljivo. Kao da je ceo prostor jedno savršeno ponavljanje rečenice – „mir je lepota“.
• Golubovi napolju: Deluje kao sitnica, ali prizor golubova koji se okupljaju ispred ulaza, na sunčanim mermernim pločama, stvara gotovo filmsku sliku.

Za kraj…

Mogla sam samo da sedim i gledam. Bez fotografisanja, bez telefona, bez objašnjavanja. Samo da budem u tom prostoru, koji je istovremeno i veličanstven i intiman.

Ako planiraš da posetiš Istanbul – ne idi samo da bi je precrtao sa liste. Ostani dovoljno dugo da je osetiš. Jer Plava džamija se ne gleda. Ona se upija.

🕌 Dolmabahče palata – ogledalo carstva u zalasku

Iako sam Istanbul zamišljala kao haotičan, topao, mirisan, istorijski grad – Dolmabahče palata me je potpuno iznenadila. Delovala je kao da ne pripada tom Istanbulu – previše evropska, previše tiha, previše „francuska“. Ali kada sam je bolje upoznala, shvatila sam – baš to je poenta. Ona je zapis o kraju jedne epohe.

Prvi utisak – zlato, mermer, tišina

Nalazi se na samoj obali Bosfora. Prilaz je širok, sve je nekako uređeno, strogo, sačuvano. Kad sam stala ispred kapije, prvo što sam pomislila bilo je: „Vau. Ovo nije sultanova kuća, ovo je sultanov Versaj.“

I zaista, Dolmabahče je građena da impresionira Evropu. Nema orijentalnih lukova, ni kupola – već sve podseća na Luvr, Bečku operu, palate u Sankt Peterburgu. Unutra – kristalni lusteri iz Francuske, stepenice od alabastera, zlatne ukrase svuda.

Ali najjači utisak ostavlja tišina. Iako je ogromna, ima nešto vrlo lično u toj tišini. Kao da zna da je svedok kraja carstva, ali to nosi dostojanstveno.

Šta sam naučila dok sam šetala kroz palatu

• Ovo je bila prva palata u Istanbulu s električnom rasvetom i tekućom vodom. Sultan Abdulmecid je želeo moderno, „evropsko“ dvorce, i doveo strane arhitekte da to i naprave.
• Najveći kristalni luster u Turskoj visi u centralnoj sali – poklon kraljice Viktorije. Čini mi se da mi je trebalo pet minuta da ga uopšte pogledam celog.
• Ataturk je umro baš ovde, 1938. godine – i sat u toj sobi i dalje pokazuje 9:05, trenutak njegove smrti.

Nije mesto za žurbu

Turisti često protrče kroz Dolmabahče – i iskreno, žao mi je što to rade. Jer ovde treba stati. Pogledati plafon. Osetiti koliko je sve veličanstveno, ali i pomalo tužno. Jer ova palata je poslednji veliki uzdah Osmanskog carstva, pre nego što se pretvorilo u republiku.

Posle svega…

Sedela sam na klupi ispred palate, gledala Bosfor i razmišljala – koliko svetova stane u jedan grad? Jer putovanje u Istanbul ti nudi sve – džamije, palate, more, bazare, mostove. Ali Dolmabahče ti ponudi tihu eleganciju. I to ti nekako ostane u grudima.

Ako postoji mesto na svetu koje izgleda kao da nije sa ove planete – to je Kapadokija. I iako su baloni njen zaštitni znak, za mene je pravo otkrovenje bilo – hodati kroz njene doline. Uglavnom svi pričaju o letu balonom, ali malo ko istinski doživi pešačke staze kroz Love Valley, Rose Valley i Pigeon Valley – mesta koja ne izgledaju stvarno, a ipak jesu.

U ovom blogu želim da ti ispričam svoje iskustvo iz prve ruke, jer ako voliš prirodu, tišinu, fotografiju i šapate vetra kroz kamene oblike, ova iskustva su neizostavan deo tvoje ture po Kapadokiji.

Love Valley (Dolina ljubavi) – smešiš se, a ni ne znaš zašto

Priznajem, ime me je prvo privuklo. Ali Dolina ljubavi (Love Valley) me je oduševila ne samo svojim neobičnim oblicima već i atmosferom. Poznata je po kameno-vulkanskim stubovima falusnog oblika, što je naravno razlog njenog imena, ali ono što sam ja osetila tamo je mir i fascinacija prirodom.

Staza nije naporna, ali jeste pomalo bajkovita – prolazite pored stena koje liče na skulpture, sve pod plavim nebom i uz miris zove i suvog bilja. Hodala sam oko 1,5–2 sata, i bilo je dovoljno da se ispunim spokojem.

🥾 Težina staze: laka
⏳ Trajanje ture: 1.5–2 h
📍 Start: Često iz Göreme sela, lako dostupno

Savršena za: romantične šetače, fotografe, sanjare.

Rose Valley (Dolina ruža) – boje koje menjaju dušu

Dolina ruža (Rose Valley) mi je ostala u srcu najdublje. Ne samo zbog toga što je sunčev zalazak ovde jedno od najlepših iskustava u Kapadokiji, već i zbog samih nijansi koje se pojavljuju pred vašim očima. Roze, zlatna, crvena, narandžasta – kamen menja boju u svakom koraku.

Ova dolina je nešto izazovnija za pešačenje – staza ima malo više uspona i nepravilnih terena, ali sve je to deo čari. Usput sam naišla na skrivene crkve uklesane u steni, freske i vidikovce od kojih zastaje dah.

🥾 Težina staze: srednja
⏳ Trajanje ture: 2–3 sata
📍 Najbolje vreme: predveče (sunset hike)

Savršena za: zaljubljenike u prirodu, fotografe, one koji vole malo izazova i magiju zalaska sunca.

Pigeon Valley (Dolina golubova) – hod kroz tišinu i istoriju

Možda najnežnija i najtiša od svih, Dolina golubova (Pigeon Valley) me je potpuno smirila. Ova dolina je nazvana po golubarnicima uklesanim u stene, koje su lokalni ljudi koristili vekovima za gajenje golubova. Njihov izmet je bio dragocen kao đubrivo, ali i kao simbol mira.

Staza ide između Uçhisara i Göremea, duga je oko 4 km, i idealna je ako voliš laganu šetnju kroz istoriju, uz prirodu koja deluje kao da spava. Zanimljivo je da se na nekoliko mesta još uvek mogu videti aktivni golubarnici.

🥾 Težina staze: laka
⏳ Trajanje ture: 1.5–2 h
📍 Najlepši deo: deo blizu Uçhisar dvorca

Savršena za: laganu jutarnju šetnju, porodične ture, tihe kontemplacije.

Saveti iz mog iskustva

✅ Nosite udobne patike – kamen i prašina su konstanta
✅ Voda i šešir su obavezni – čak i ako nije leto
✅ Offline mapa ili vodič – jer signala zna da nema
✅ Ne žurite – Kapadokija ne voli brzinu

Kako organizovati ove ture?

Ja sam kombinovala vođenu turu i samostalno pešačenje, što mi je bio pun pogodak. Postoje odlični lokalni vodiči koji vas mogu provesti i objasniti istoriju, ali isto tako možete uzeti mapu –  sve tri doline imaju jasno označene staze.

Najbolje je odsedati u Göremeu jer su sve tri doline na dohvat ruke. Možeš ih obići svaka u drugom danu, ili čak kombinovati dve u istom danu (npr. Pigeon Valley ujutru, Rose Valley predveče).

Zaključak: Kapadokija nije samo gore, već i dole i unaokolo

Ako balonima pogledaš Kapadokiju odozgo, onda je hodanje kroz doline njen najintimniji doživljaj. Tu si ti i priroda – bez buke, bez gužve, samo kamen, boje i tišina. To su trenuci kada shvatiš da ti ne treba mnogo da se osetiš živim.

Ako planiraš putovanje u Kapadokiju, Istanbul, Bodrum ili Efes, obavezno ostavi bar jedan dan za pešačke ture kroz doline – veruj mi, to je ono što ćeš pričati danima posle.

Ako ti treba pomoć oko izbora aranžmana koji uključuju Kapadokiju i njene doline, let balonom, posetu podzemnim gradovima i još mnogo više – slobodno mi se javi. Imam gotove predloge za putovanje koje spaja sve ove čudesne svetove u jedno.

Kada sam planirala putovanje u Kapadokiju sanjala sam o balonima, bajkovitim dolinama i vulkanskim formacijama koje liče na dimnjake vila. Nisam, međutim, očekivala da će me nešto ispod zemlje potpuno očarati. A upravo to se dogodilo kada sam posetila podzemne gradove Derinkuyu i Kaymakli, neverovatne lavirinte isklesane u steni, duboko ispod površine Anatolije.

Ako i ti planiraš da istražiš Kapadokiju i pitaš se da li vredi sići toliko duboko, evo mog ličnog vodiča, sa sve informacijama, utiscima, i praktičnim savetima.

Šta su uopšte podzemni gradovi?

Kapadokija nije poznata samo po nebeskim pejzažima. Ispod njenog tla kriju se desetine podzemnih gradova, od kojih su Derinkuyu i Kaymakli najpoznatiji i najpristupačniji. Ovi gradovi su izgrađeni još u 8. veku pre nove ere, ali su vekovima dograđivani i korišćeni, najpre od Hetita, zatim hrišćana u doba progona, a kasnije i tokom ratova.

Zamišljeni su kao sigurna skloništa, sa čitavom infrastrukturom: kuhinje, štale, spavaće sobe, crkve, pa čak i škole i bunari i sve je to duboko ispod zemlje, zaštićeno od upada i vidljivo samo onima koji znaju gde da traže.

1. Derinkuyu – najdublji podzemni grad u Kapadokiji

Krenula sam prvo u Derinkuyu, koji se smatra najdubljim podzemnim gradom u Turskoj. Doseže čak do 85 metara dubine i ima više od 8 nivoa koje turisti mogu obići (iako se pretpostavlja da ih ima više od 18!).

Dok sam se spuštala niz uske kamene hodnike, nisam mogla da verujem šta sve postoji ispod mojih nogu. Neki prolazi su toliko uski da sam morala da se sagnem i gotovo puzim – ali čim bih prošla, otvorile bi se velike komore sa izrezbarenim nišama, prostorijama za molitvu, bunarima i skladištima.

Poseban utisak ostavlja veliki kameni točak koji je služio kao vrata – gurnut s unutrašnje strane, blokirao bi prolaz i zatvarao ceo sprat. To mi je pokazalo koliko je sistem bio promišljen – pravi podzemni grad, sa bezbednosnim mehanizmima i strategijom opstanka.

2. Kaymakli – razgranat i lakši za obilazak

Sledeća stanica bila mi je Kaymakli, koji je možda manje dubok (do oko 20 metara), ali je zato mnogo širi i razgranatiji. Ima više „otvorenih“ i preglednijih prostora, i osećaj u njemu je manje klaustrofoban nego u Derinkuyuu. Ovde sam mogla bolje da zamislim kako su ljudi tu zaista živeli.

Kaymakli ima više ventilacionih otvora, koji propuštaju svetlost i vazduh, pa sam mogla da osetim kako je to verovatno bilo kada su ovde boravile čitave zajednice. Hodnici vode u male sobe, koje su nekada služile kao prostorije za porodice, kuhinje, pa čak i prostor za proizvodnju vina.

Derinkuyu vs Kaymakli: koji da izabereš?

Ako moraš da biraš (mada bih ti svakako preporučila oba), evo moje poređenja:

Oba se nalaze u blizini Nevsehira, i mogu se posetiti kao deo organizovanog izleta ili u sopstvenoj režiji. Udaljeni su oko 10 km jedan od drugog, pa ih je moguće obići u istom danu – kao što sam i ja uradila.

Cena ulaska i korisne informacije (2025)

• 🕐 Radno vreme: svakog dana od 8:00 do 19:00 (letnje vreme)
  
• 👟 Preporučena obuća: patike, zatvorena obuća
  
• ⚠️ Nije preporučljivo za: osobe sa klaustrofobijom, teža pokretljivost, astma

Da li vredi?

Iskreno? Ova poseta mi je promenila doživljaj Turske. Navikli smo na slike plaža, bazara i džamija, ali ovo je potpuno druga dimenzija, doslovno i metaforički. Ako voliš istoriju, arhitekturu i misterij, podzemni gradovi su “must see”.

Osim toga, osećaj kad izađeš napolje posle sat i po ispod zemlje, kad ponovo udahneš vazduh i pogledaš nebo, neprocenjiv je. Kao da si se vratio iz nekog drugog sveta.

Kako uklopiti posetu u aranžman?

Ako već planiraš aranžman za Kapadokiju, ili razmišljaš da uz Istanbul i Bodrum uključiš i unutrašnjost Turske, preporučujem ti da dodaš jedan dan za obilazak podzemnih gradova. Oni su savršena dopuna za sve ono što Kapadokija nudi iznad zemlje – i donose sasvim drugačiji pogled na ono što znači „grad“.

Za mene, Efes je savršena kombinacija istorije, kulture i prirodne lepote, a njegova blizina obali Turske dodaje dodatnu dimenziju ovom iskustvu. Poseta ovom gradu nije samo šetnja kroz ruševine; to je doživljaj koji probudi maštu i povezuje vas sa drevnim civilizacijama.

1. Biblioteka Celzijusa – srce antičkog učenja

Moj prvi susret sa Efesom počeo je kod Biblioteke Celzijusa, jednog od najimpresivnijih spomenika ovog grada. Ova monumentalna građevina nije samo arhitektonski dragulj, već i simbol antičkog znanja i obrazovanja. Dok sam stajao ispred nje, zamišljao sam kako su Rimljani i Grci koristili ovu biblioteku, kako su listali svitke i razmenjivali ideje koje su oblikovale svet.

Zimi ili van turističke sezone, osećaj je gotovo magičan – biblioteka stoji impozantno, a miris kamenih zidova i tišina oko nje donose osećaj da vreme ovde stoji. Za mene, ovaj trenutak bio je poput putovanja u prošlost, kada su ideje, književnost i filozofija bile središte života.

2. Veliki teatar Efesa – arena istorijskih događaja

Nakon biblioteke, uputio sam se ka Velikom teatru, koji se prostire podno brda Koressos. Ovaj amfiteatar, koji može da primi više od 25.000 gledalaca, nekada je bio mesto gde su se održavale predstave, politički govori i gladijatorske borbe.

Dok sam sedeo na kamenim stepenicama, mogao sam zamisliti buku i uzbuđenje drevnih gledalaca. Zima donosi posebnu tišinu i intimnost; dok sunce zalazi nad Egejskim morem, cela arena svetluca u toplim tonovima. Za mene, Veliki teatar predstavlja spo j arhitekture i društvenog života antičkog sveta, i poseta mu je iskustvo koje budi maštu.

3. Ulice i trgovi Efesa – hod kroz život antičkog grada

Šetajući kaldrmisanim ulicama Efesa, osetio sam kako grad diše. Svaka ulica, trg i kuća pričaju svoju priču. Ostaoci rimskih kupatila, fontane i mozaici svedoče o urbanom životu koji je bio sofisticiran i složen.

Posebno su me fascinirale ulice sa kolosekom i kanalima za odvodnjavanje, koje pokazuju koliko su drevni građani brinuli o infrastrukturi i komforu. Dok sam hodao između ruševina, mogao sam da zamislim kako je grad izgledao u punom sjaju – trgovci koji nude robu, ljudi koji raspravljaju o filozofiji, deca koja trče po trgovima.

4. Hram Artemide – čudo antičkog sveta

Jedan od trenutaka koji me je posebno dirnuo bila je poseta Hramu Artemide, jednom od Sedam svetskih čuda antičkog sveta. Danas je od hrama ostao samo jedan stub, ali čak i taj jedini element odaje veličinu i raskoš koja je nekada krasila ovo svetište.

Dok stojim pored stuba i gledam horizont, zamišljao sam kako je hram izgledao u svom punom sjaju, okružen skulpturama i umetničkim delima. Za mene, poseta Hramu Artemide je trenutak kontemplacije, kada shvatite koliko su ljudi pre nekoliko hiljada godina težili savršenstvu i lepoti.

5. Moje iskustvo – spoj istorije, umetnosti i prirode

Tokom mog boravka u Efesu, shvatio sam da svaka ruševina i svaki kamen imaju svoju priču. Biblioteka, teatar, hram i ulice nisu samo atrakcije; oni su svedoci vekova, civilizacija i kulture koje su oblikovale svet.

Zima i mir van sezone dodatno pojačavaju doživljaj. Dok šetam među kolonama i stepenicama, osećam kako me grad uči strpljenju, istoriji i lepoti. Kombinacija kulturnog nasleđa i blizine Egejskog mora čini Efes jedinstvenim – možete istraživati antičke građevine, a u isto vreme uživati u pogledu na plavetnilo mora i obalu Turske.

6. Saveti za posetu Efesu

Ako planirate putovanje u Efes, evo nekoliko praktičnih saveta:

1. Poseta van sezone – manje gužve i intimnije iskustvo.
   
2. Udobna obuća – mnogo hodanja po kamenim ulicama i stepenicama.
   
3. Voda i zaštita od sunca – leti je vrlo toplo, zimi hladnoća može biti oštra.
   
4. Vođena tura ili audio vodič – Efes je toliko bogat istorijom da vodič može značajno poboljšati doživljaj.
   
5. Kombinujte obilazak sa Egejskom obalom – plaže i obala su predivne, a lokalni restorani nude autentičnu tursku kuhinju.
   

Zaključak: Efes kao nezaobilazna destinacija

Za mene, Efes je antički biser na obali Turske. Biblioteka Celzijusa, Veliki teatar, ulice i trgovi, kao i Hram Artemide, čine grad jedinstvenim spojem istorije, umetnosti i prirodne lepote. Hodanje kroz Efes je kao putovanje kroz vreme – svakim korakom upoznajete svet koji je oblikovao ljudsku civilizaciju.

Ono što čini Efes posebim je kombinacija monumentalnih spomenika i intime drevnog grada, gde možete gotovo opipati vekove istorije i osjetiti duh civilizacija koje su ovde živjele. Ako želite da istražite antiku i doživite Tursku na način koji se pamti zauvek, Efes je destinacija koju ne smete propustiti.

A onda sam shvatila zašto je Topkapi palata bila srce Osmanskog carstva više od 400 godina. I zašto je to mesto koje apsolutno moraš videti kad si u Istanbulu.

Zato ti u ovom tekstu pišem vodič iz mog ličnog iskustva – da znaš šta da očekuješ, šta da ne propustiš, i kako da iz posete izvučeš maksimum.

Prvo, kratka istorija – jer vredi znati

Topkapi palata je izgrađena ubrzo nakon osmanskog osvajanja Carigrada, davne 1478. godine, po nalogu sultana Mehmeda II Osvajača. Tu su živeli i vladali najmoćniji sultani, sve do sredine 19. veka, kada je carski dvor premešten u Dolmabahče palatu.

Danas, Topkapi je muzej, ali nije klasičan muzej sa vitrinama i hodnicima. Ovde se šetaš kroz otvorena dvorišta, prolaziš kroz carske odaje, hamame, biblioteke, i harem u kojem su živeli najbliži članovi sultanove porodice.

Šta treba znati pre dolaska?

Lokacija: Palata se nalazi na uzvišenju u četvrti Sultanahmet, između Aja Sofije i Mramornog mora. Možeš doći pešice ako si u starom delu grada.

Radno vreme: Topkapi je otvoren svakog dana osim utorka. Leti radi duže (obično do 18:00), ali proveri tačne sate pred posetu.

Ulaznice: Ulazak u osnovni deo palate se naplaćuje, a ulazak u harem se posebno plaća. Preporučujem da uzmeš kombinovanu kartu – jer harem je zapravo najautentičniji i najintimniji deo priče.

Napomena: Karte možeš kupiti online kako bi izbegla redove – što posebno savetujem u sezoni!

Moj savet: nemoj žuriti

Topkapi palata nije samo jedna zgrada – to je kompleks. Četiri dvorišta, desetine zgrada, muzeji, dvorske kuhinje, fontane, pogled na Bosfor… Sve odiše istorijom i detaljima.

Evo nekoliko mesta koja ne smeš da propustiš:

• Harem – možda najzanimljiviji deo. Ovde su živele sultanove žene, konkubine, majka sultana (valide sultan), eunusi… Zidovi, freske i prozori pričaju priče same po sebi.
• Treće dvorište i Riznica – gde se čuvaju sveti islamski artefakti i zlatom ukrašeni predmeti koji oduzimaju dah.
• Balkon s pogledom na Bosfor – mesto gde sam sela i ućutala. Verovatno najlepši pogled u celom Istanbulu.
• Kuhinje i posuđe – verovala ili ne, deo palate koji te potpuno iznenadi. Kolekcija porcelana iz Kine i Japana pokazuje koliko je Osmansko carstvo bilo povezano sa svetom.

Šta da poneseš i kako da se obučeš?

• Udobna obuća – mnogo se hoda po kaldrmi i neravnom kamenu
• Flašica vode – leti može biti prilično toplo
• Nešto za prebaciti preko ramena – ako planiraš posetu džamijama nakon palate
• Telefon ili fotoaparat sa punom baterijom – svaki ugao je fotogeničan

Šta mi je posebno ostalo urezano?

Tišina. Iako je popularna među turistima, Topkapi ima delove koji su potpuno tihi. Na primer, u haremu sam nekoliko minuta stajala sama u jednoj sobi i slušala – ništa. Samo tišina, drveni podovi i osećaj da je neko pre 300 godina ovde isto tako stajao.

I pogledi. Na Bosfor, na Zlatni rog, na Marmarsko more. Pogledi koji ne pričaju samo o geografiji, već i o moći, istoriji i vremenu koje protiče.

Poseta Topkapi palati – deo svakog mog aranžmana za Istanbul

Upravo zbog tog utiska koji ostavlja, Topkapi palata je uvek aranžman za Istanbul koji biram. Bilo da organizujemo individualna putovanja ili grupne ture, trudimo se da posetiocima pružimo vreme, vodiča i strukturu – ali bez žurbe.

U okviru obilaska:

• Obezbeđen je vodič na srpskom ili lokalni vodič na engleskom jeziku
• Ulaznice su rešene unapred, bez čekanja u redovima
• Imate dovoljno slobodnog vremena da sve istražite sopstvenim tempom
• Pre i posle palate organizujemo i posete Aja Sofiji, Plavoj džamiji ili Kapali čaršiji – sve je u pešačkoj zoni

Ako želiš da tvoja poseta Topkapi palati bude bez stresa, već potpuno posvećena lepoti i istoriji – tu smo da ti to omogućimo.

Za kraj – jedan savet iz srca

Nemoj ući u Topkapi palatu samo da bi „videla još jednu atrakciju“. Uđi da osetiš kako je bilo vladati svetom iz tog mesta. Jer ovaj kompleks ne nosi samo istorijske vrednosti, već energiju epohe koja i danas odzvanja među njegovim zidinama.

Ako Istanbul ima dušu – Topkapi je njeno srce.

U nastavku delim sa tobom moj lični izbor – 7 najlepših plaža u Kušadasiju, koje su me oduševile izgledom, atmosferom i osećajem slobode koji pružaju.

1. Ladies Beach (Kadınlar Denizi)

Verovatno najpoznatija plaža u Kušadasiju, i to s razlogom. Pesak je nežan, more je čisto i plitko, a šetalište uz plažu puno je kafića i restorana. Obožavala sam jutarnje kafe s pogledom na more ovde, ali i večernje šetnje kad sve zamiriše na morsku so i roštilj.

🏖 Idealna za: porodice, parove i one koji žele sve na dohvat ruke.

2. Long Beach (Uzun Plaj)

Kao što ime kaže – dugačka, prostrana plaža koja se proteže kilometrima južno od grada. Ova plaža je odlična za one koji vole malo privatnosti i više prostora. Na nekim delovima je potpuno uređena, sa ležaljkama i kafićima, dok su drugi delovi netaknuti i savršeni za one koji žele mir.

🏖 Idealna za: duge šetnje, porodična uživanja i zaljubljenike u otvoreni prostor.

3. Green Beach

Malo skrivenija, ali meni jedna od najdražih. Okružena zelenilom, sa mekanim ulazom u more i kristalnom vodom, Green Beach je pravi mali raj za opuštanje. Nema gužve kao na glavnim plažama, što mi je savršeno odgovaralo za popodnevni odmor.

🏖 Idealna za: parove, čitanje knjige u hladu, mir.

4. Kustur Beach

U blizini velikih hotela, Kustur plaža je odlično uređena i pogodna za sve uzraste. Ima i sadržaje za decu, ležaljke, barove – ali opet, nije prenapučena. Meni je ovo bila „sigurna“ plaža kad nisam želela da eksperimentišem, već da samo uživam.

🏖 Idealna za: porodice, sve koji vole komfor i dobru infrastrukturu.

5. Silver Sand Beach

Ova plaža je ime dobila po svom sjajnom, srebrnkastom pesku, i zaista – prizor je kao iz razglednice. Udaljenija je od centra, pa ima opušteniju atmosferu i manje gužve. Voda je prelepa, prozirna, i savršena za plivanje.

🏖 Idealna za: izlete, piknike i celodnevno uživanje.

6. Paradise Beach

Ime nije slučajno – plaža za one koji žele osećaj da su na privatnom ostrvu. Nije velika, ali je uređena, čista i tiha. Okružena prirodom i sa nekoliko barova, meni je bila pravo otkriće i savršen beg od vreve.

🏖 Idealna za: romantične duše, fotografe, mirna popodneva.

7. Love Beach (Aşk Plajı)

Malo dalje od centra Kušadasija, ali vredna puta. Love Beach ima divnu energiju, zalaske sunca za pamćenje i pogled na grčko ostrvo Samos. Ova plaža mi je ostala urezana u sećanje kao jedno od najlepših mesta za večernji odmor.

🏖 Idealna za: zalaske sunca, romantične šetnje i Instagram momente.

Bonus savet: Kako izabrati „svoju“ plažu?

U zavisnosti od toga da li ste smešteni bliže centru ili van grada, Kušadasi ima plažu za svakoga – od urbanih i živahnih, do tihih i zabačenih. Meni je kombinacija više njih bila pun pogodak – jutro na Ladies Beach, a popodne negde dalje, u miru i hladu.

Ako planiraš letovanje u Kušadasiju, obavezno napravi svoju listu omiljenih plaža – ali jedno znaj: gde god da odeš, dočekaće te sunce, tirkizno more i osećaj slobode.

Bodrumom, slobodno mi se javi – uvek imam ideje za savršenu kombinaciju mora i istorije!

Zato sam odlučila da ovo iskustvo podelim iskreno i detaljno, jer ako planiraš put u Istanbul, ovo mora biti na tvojoj listi.

Dan kada sam prvi put kročila na palubu broda na Bosforu

Bila je vedra aprilska subota, a ja sam sa grupom ljudi koju sam upoznala dan ranije krenula ka luci. Niko od nas nije previše pričao, što je neobično za turiste – kao da smo svi intuitivno osećali da nas čeka nešto posebno.

Ušla sam na brod bez previše očekivanja. Sedela sam uz ivicu, sa desne strane, dok je brod klizio po površini. A onda – kao da je vreme stalo. Bosfor, dugačak i elegantan, prostirao se pred nama, okupan jutarnjim suncem.

Evropa s jedne strane, Azija s druge. Grad između svetova.

Osećaj je bio teško opisiv. Nije to bila samo vožnja. Bila je to tiha lekcija o lepoti jednostavnosti. Dok su se nizali prizori – Dolmabahče palata, stare drvene vile (yalı), Galata kula, Ortakoj džamija pod Bosforskim mostom – nisam mogla da odlučim da li da fotografišem ili samo gledam.

U jednom trenutku, brod je usporio. Galebovi su proleteli iznad nas, a vodič je tiho rekao: „Ovo je tačka gde se Bosfor najdublje spaja sa morem.“ Bilo je nešto simbolično u toj rečenici. I meni se u tom trenutku sve nekako spojilo.

Zbog čega je krstarenje Bosforom više od obične panoramske ture?

Jer ti da prostor. Jer te natera da zaćutiš. Jer iako si na vodi između dva kontinenta, osećaš se stabilnije nego ikada.

Nisam se osećala kao turista, već kao neko ko konačno diše punim plućima. Istanbul sa vode izgleda potpuno drugačije. Vidiš detalje koje sa kopna prosto ne možeš da doživiš – način na koji se boje prelivaju po fasadama starih kuća, ptice koje sleću na dimnjake, tišina koja postoji čak i u ogromnom gradu.

Ako tražiš iskustvo koje će ti ostati urezano, krstarenje Bosforom je upravo to. Savetujem ti da ideš ujutru ili u predvečerje – tada svetlost pravi čudo.

Sledeća stanica: Prinčevska ostrva – ostrva koja govore tišinom

Sledećeg dana, odlučila sam da krenem dalje – ka Prinčevskim ostrvima, o kojima sam čula toliko lepih stvari, a opet nisam znala šta da očekujem. Brod iz Istanbula ka Buyukadi polazi rano, pa sam ustala sa prvim zracima sunca.

Vetar na palubi bio je svež, a voda Mramornog mora zrcalila je jutarnje boje. Posle oko sat vremena stigli smo na Buyukadu, najveće i najposećenije ostrvo u arhipelagu.

Već po silasku na kopno znala sam da sam došla na posebno mesto. Nema saobraćaja. Nema trube. Nema žurbe. Umesto toga – bicikli, električna vozila i tišina.

Buyukada – mesto gde vreme hoda sporije (i to je dobro)

Prošetala sam do najbliže pekare i uzela simit (turski đevrek). Sela sam na klupu kraj mora i gledala kako se lagano budi još jedan dan. Na ostrvu su kuće iz XIX veka, sa drvenim balkonima, zavese koje se njišu na vetru, i dvorišta prepuna cveća. Sve odiše nostalgijom.

Ubrzo sam krenula peške uz brdo, ka manastiru Svetog Đorđa. Nije laka šetnja – ima dosta uspona – ali svaki korak vredi. Na vrhu sam sela, disala, i gledala prema Istanbulu, koji je sa te daljine izgledao kao san.

Tu sam, iskreno, počela da preispitujem kako živim kod kuće. Zašto stalno žurimo? Zašto sebi ne damo da budemo? Ova ostrva, tiha i skromna, nekako ti to prirodno vrate.

Ručak na obali – najmirniji obrok mog putovanja

U povratku sam sela u restoran na vodi, sa pogledom na pristanište. Poručila sam svežu oradu, salatu od rukole i limun, i naravno – čašu turskog belog vina. Sve je bilo jednostavno, ali savršeno.

Brodovi su pristajali i odlazili, ljudi su prolazili, ali sve u jednom ritmu – bez napetosti, bez tenzije. Čak ni deca nisu vrištala, kao da i ona osećaju tu posebnu atmosferu.

Za koga je ovo putovanje idealno?

• Za parove koji žele romantiku i intimu
• Za solo putnike koji žele da osete grad i sebe na dubljem nivou
• Za porodice koje žele bezbednu i sadržajnu aktivnost van gradske gužve
• I za sve one koji žele da sa putovanja povedu i nešto više od suvenira

Moji saveti iz ličnog iskustva

1. Ne planiraj ovaj izlet usputno. On zaslužuje ceo dan, ako ne i dva.
2. Obavezno napuni telefon i ponesi eksternu bateriju – fotografisaćeš više nego što misliš.
3. Na Buyukadi nosi udobne cipele. Puno se hoda, ali vredi svakog koraka.
4. Ako možeš, ostani do kasnog popodneva, kada ostrvo skoro opusti i postane još tiše.

Putovanje bez stresa – sve organizovano, sve provereno

I nakon svega što sam doživela sa putovanja iz Istanbula, najlepši deo je bio to što ništa nisam morala da organizujem sama. Sve je bilo unapred dogovoreno – vreme polaska, karte, brod, vodič, čak i preporuke za ručak. Mogla sam da se potpuno prepustim i uživam, bez stresa oko toga „da li ću zakasniti“, „gde kupiti karte“ ili „da li ću se snaći“.

Sve je osmišljeno tako da putnici vide najlepše delove Istanbula, ali i da imaju dovoljno vremena za sebe, šetnju, ručak, fotografisanje.

U okviru aranžmana je obezbeđeno sve:

• Prevoz do luke i povratak
• Karta za krstarenje sa vodičem
• Povratna vožnja trajektom do Prinčevskih ostrva
• Saveti gde šetati, ručati i kako najlepše provesti vreme na Buyukadi

Putnici često kažu da im je baš ovaj deo putovanja bio najposebniji – jer su odmorili dušu, a sve ostalo je već bilo rešeno.

Ako i ti želiš da doživiš Istanbul na ovaj način – putujući pametno, sa stilom i sigurnošću, pogledaj naše aranžmane ili nas kontaktiraj direktno.

Ali ništa me zapravo nije pripremilo za trenutak kada sam prvi put stao pred njene crvene zidove i ogromne kupole koje se uzdižu iznad starog dela Istanbula.

Ovaj tekst je moj lični doživljaj Ajа Sofije na putovanju u Istanbul – ali i vodič za sve radoznale koji žele da razumeju kako je ovaj spomenik postao jedan od najznačajnijih u istoriji čovečanstva.

Prvi pogled – susret s građevinom koja ne pripada jednom veku

Stajao sam ispred Aje Sofije u ranim jutarnjim satima. Nebo je bilo mutno, a svetlost se lomila na njenim zidovima koji izgledaju kao da nose tragove svakog veka kroz koji je prošla. 

U tom trenutku shvatio sam da se ne nalazim ispred obične građevine, već ispred istorije koja diše. Aja Sofija ne izgleda kao da je građena – izgleda kao da je rasla, kao da je svaki od njenih slojeva deo neke velike priče koju tek treba da ispriča.

Ljudi oko mene su fotografisali, razgovarali, a ja sam samo posmatrao taj prizor koji je bio istovremeno masivan i nežan. Nigde nisam osetio takav spoj moći i svetlosti.

Ulazak – tihi korak kroz vremensku kapiju

Kada sam ušao unutra, osetio sam gotovo fizički dodir istorije. Visina centralne kupole me je hipnotisala. Toliko puta sam je video na slikama i u knjigama, ali tek iznutra shvatiš njenu neverovatnu proporciju. 

Vizantijski graditelji su pre više od 1.400 godina stvorili nešto što je i danas arhitektonsko čudo.

Mramorni pod je uglačan do neprepoznatljivosti, od koraka miliona vernika, putnika, careva, sultana i radoznalaca poput mene. Aja Sofija vas, čim zakoračite u nju, natera da usporite. Kao da vas podseća da ste gost u hramu vremena.

Kroz vekove – kratka istorija koju sam osetio na sopstvenoj koži

Nisam istorijski stručnjak, ali šetajući kroz Aju Sofiju, svaki ugao mi je govorio o njenoj prošlosti. Nigde drugde nisam osetio takav spoj epoha koje se ne sukobljavaju, već žive zajedno.

Vizantijski period – hram nad hramovima

Aja Sofija je izgrađena 537. godine po naređenju cara Justinijana. Dok sam posmatrao mozaike prekrivenih zlatom, nisam mogao da zamislim veličinu tog poduhvata. Justinijan je, prema legendi, kada je građevina završena, uzviknuo: „Solomone, nadmašio sam te!“

I gledajući oko sebe, pomislio sam – možda je zaista i imao pravo. Nijedna crkva koju sam video nije ostavila takav utisak monumentalnosti.

Mozaici su posebno fascinantni. Neki od njih su oštećeni, neki delimično sačuvani, ali u njihovom sjaju i detaljima možete videti umetničku strast i duhovnost Vizantije. Kada sam se zagledao u lik Hrista Pantokratora, imao sam osećaj da je vreme stalo.

Otomanski period – transformacija, a ne brisanje

Posle 1453. godine, kada je Istanbul postao deo Otomanskog carstva, Aja Sofija je postala džamija. I upravo tu leži njena posebnost: umesto da unište sve što je vizantijsko, sultani su odlučili da očuvaju veći deo unutrašnje lepote.

Dodati su minareti, mihrab, minber i kaligrafski okrugli medaljoni sa imenima Alaha, Muhameda i prvih halifa. Ovi medaljoni su toliko veliki da izgleda kao da lebde u prostoru, a mene je posebno impresionirala činjenica da su osmišljeni da se harmonizuju sa mozaicima iz hrišćanskog perioda.

Dok sam posmatrao taj spoj Hrista i islamske kaligrafije, osetio sam mir koji se ređe sreće u svetu koji obično rado briše tragove prošlosti.

Moderno doba – muzej, pa ponovo džamija

Aja Sofija je u 20. veku postala muzej, što joj je omogućilo da se otvore slojevi istorije koji su dugo bili skriveni. Upravo tada su mnogi mozaici restaurirani. Danas je ponovo džamija, ali ostaje otvorena posetiocima iz celog sveta. Iako su neki elementi delimično prekriveni tokom molitvenih sati, i dalje se može videti većina onoga što je čini jedinstvenom.

Za mene, činjenica da je kroz sve te promene ostala živa i celovita predstavlja najveće čudo.

Šetnja galerijama – pogled koji menja perspektivu

Jedan od najlepših trenutaka tokom moje posete bio je trenutak kada sam se popeo na galerije. Spiralne rampe, izlizane od koraka starih više vekova, vodile su me na viši nivo gde se otkriva potpuno drugačiji pogled na prostor.

Odatle kupola izgleda bliža, a panoramski pogled na centralni deo Aje Sofije čini da shvatite njenu složenost. Posebno me fascinirao mozaik Deizis iz 13. veka – Hristos u sredini, sa Bogorodicom i Jovanom Krstiteljem sa strane. Gledajući njegove detalje, imao sam osećaj kao da posmatram sliku koja je preživela sve što se u ovom gradu ikada desilo.

Zvukovi Aje Sofije – tišina koja govori

Nisam znao da prostor može imati zvuk – ili bolje rečeno, odsustvo zvuka – sve dok nisam ušao u Aju Sofiju. Iako je puna posetilaca, unutra vlada čudna, duboka tišina. Čak i žagor ljudi zvuči prigušeno. To nije tišina praznine; to je tišina poštovanja.

Kada je muezin pozvao na molitvu, glas se odbijao o zidove sa mekoćom koja je delovala gotovo nestvarno. U tom trenutku osetio sam kako se spajaju vekovi, kako se istorija pretvara u živo iskustvo.

Simbolika – zašto Aja Sofija nadilazi religiju i carstva

Iako sam došao kao turista, otišao sam kao neko ko je naučio lekciju o trajanju. Aja Sofija me je podsetila da istorija nije linearna. Ona je spirala. Promene se dešavaju, ali tragovi ostaju.

U njoj sam osetio:

• snagu Vizantije,
  
• dušu Otomanskog carstva,
  
• kulturu savremenog Istanbula,
  
• i dah miliona života koji su prošli kroz njene kapije.
  

Zato kažem da Aja Sofija ne pripada jednom narodu, jednoj religiji ili jednoj epohi. Ona pripada svima koji veruju u moć umetnosti, duhovnosti i ljudskog stvaralaštva.

Praktični vodič za posetioce – šta bih voleo da sam znao pre dolaska

1. Dođite rano ujutru

Najveće gužve počinju već nešto pre podneva. Moja najlepša poseta bila je u 8 ujutru, kada je svetlost nežna, a prostor gotovo prazan.

2. Obucite se prikladno

Pošto je Aja Sofija ponovo džamija, muškarci i žene treba da se obuku skromno. Žene treba da pokriju kosu tokom ulaska (marame se mogu iznajmiti ispred ulaza).

3. Izdvojte bar dva sata

Brza poseta je greh. Aja Sofija zahteva vreme – da biste je videli, ali i da biste je osetili.

4. Ne zaboravite galerije

Mnogi se umore i ne popnu se na gornji nivo, ali to je deo koji pruža najlepši pogled.

5. Ne žurite sa fotografijama

Prvi put kada sam ušao, dva minuta nisam ni pomislio na kameru. Taj trenutak bilo je nešto što sam želeo da zapamtim očima, a ne objektivom.

Zašto je Aja Sofija za mene bila više od turističke atrakcije

Dok sam izlazio, još jednom sam se okrenuo ka ogromnoj kupoli. Osetio sam neku vrstu zahvalnosti. Aja Sofija nije samo istorijska lekcija – ona je emocija. Naučila me je da sve što ljudi grade, ukoliko je stvoreno sa strašću i verom, može trajati dugo nakon što njih više nema.

To je mesto gde se spajaju religije, kulture i vekovi, ali je i mesto gde se svaki posetilac spaja sa sopstvenim pitanjima i mislima. Možda je baš zato Aja Sofija jedna od najposebnijih građevina na svetu.

Da li bih se vratio? Sto puta, jer svaki povratak je novo otkriće

Siguran sam da ću se vratiti u Istanbul, a još sigurniji da ću ponovo doći u Aju Sofiju. 

To nije građevina koju vidite jednom i zaokružite kao „obavljeno“. To je živi muzej ljudske istorije, jedna ogromna knjiga od kamena i svetlosti.

I znam da će me prilikom svake sledeće posete naučiti nečemu novom.

1. Taksim – urbano srce proslave i noćnog života

Moj prvi korak bio je ka Trgu Taksim, epicentru urbane energije Istanbula. Već kada sam kročio na trg, osećao sam puls grada – svetla, muzika, smeh i mirisi ulične hrane stvorili su atmosferu koju nikada neću zaboraviti. Taksim je mesto gde se okupljaju ljudi svih generacija da dočekaju Novu godinu, a ogromna jelka i dekorativna svetla daju urbanom pejzažu praznični sjaj.

Za mene je šetnja Taksimom bila više od običnog posmatranja: gledao sam ulice preplavljene turistima i lokalnim stanovnicima, čuo kako muzika dopire sa svih strana, a mirisi pečene kukuruze i kestena me podsećali na to da praznici nisu samo vizuelni doživljaj – oni se osećaju svim čulima. Ako planirate da posetite Taksim, preporučujem da kombinujete šetnju trgom sa kratkom pauzom u nekom od lokalnih kafića ili restorana, jer ćete tako dobiti pravi osećaj prazničnog duha Istanbula.

2. Bosfor – magija noćnog plovidbenog doživljaja

Nakon urbane vreve Taksima, moj sledeći cilj bio je Bosfor, rečna arterija koja deli Istanbul na evropski i azijski deo. Plovidba Bosforom tokom novogodišnje noći pruža jedinstvenu perspektivu grada – svetla duž obale, osvetljeni mostovi i arhitektonske znamenitosti koje se reflektuju u vodi čine prizor gotovo nadrealnim.

Za mene je plovidba Bosforom bila trenutak intime i kontemplacije – grad pulsira ispod mene, a ja se nalazim na vodi, okružen svetlima, vatrometom i muzikom sa obale. Nije ni čudo što mnogi turisti biraju upravo ovaj doživljaj za doček Nove godine, jer sa Bosfora možete videti grad u njegovom punom sjaju. Savetujem da rezervišete kartu unapred, jer su ove ture vrlo popularne, i ponesete toplu odeću jer noćna vožnja može biti hladna, ali magična.

3. Sultanahmet – istorija i kulturni duh Nove godine

Treće lice Istanbula koje sam posetio bio je Sultanahmet, istorijski centar grada, dom Aja Sofije, Plave džamije i mnogih drugih arhitektonskih dragulja. Dok se Taksim fokusira na urbanu zabavu, a Bosfor na romantičnu noćnu magiju, Sultanahmet pruža duhovni i istorijski doživljaj.

Šetnja kroz trgove Sultanahmeta noću, sa osvetljenim spomenicima i džamijama, stvara osećaj da ste zakoračili u vreme prošlih vekova. Ljudi su mirno šetali, posmatrali arhitekturu i fotografisali prizore, a ja sam se osećao kao deo istorije, dok su vatrometi iz Taksima i Bosfora dopirali u daljini, dajući kontrast modernoj energiji grada. Za mene je Sultanahmet bio trenutak balansiranja između prošlosti i sadašnjosti, istorije i praznične euforije.

4. Moje lično iskustvo – tri lica Istanbula u jednoj noći

Tokom boravka u Istanbulu shvatio sam da pravi doživljaj Nove godine u ovom gradu zahteva kombinaciju tri različita prostora:

• Taksim – urbani puls, živa muzika i vesela atmosfera.
  
• Bosfor – romantična plovidba i panorama svetala grada.
  
• Sultanahmet – istorijski duh i kulturna magija.
  

Svaka lokacija doprinosi drugačijem osećaju i zajedno pružaju potpuni doživljaj Istanbula. Za mene, Nova godina ovde nije bila samo odbrojavanje i vatromet, već spoj vizuelne, zvučne i emotivne energije koja se pamti zauvek.

5. Saveti za nezaboravan boravak u Istanbulu za Novu godinu

Ako planirate novogodišnje putovanje u Istanbul, evo nekoliko saveta iz mog iskustva:

1. Planirajte rutu unapred – Taksim, Bosfor i Sultanahmet mogu se posetiti u jednoj noći, ali za potpuni užitak preporučujem više dana.
   
2. Rezervišite ture unapred – posebno za plovidbu Bosforom, koja je vrlo popularna tokom praznika.
   
3. Topla odeća i udobna obuća – zimske noći u Istanbulu mogu biti hladne, posebno uz Bosfor.
   
4. Uživajte u lokalnoj hrani – pečeni kesteni, baklava, čaj i turska kafa savršeno doprinose prazničnoj atmosferi.
   
5. Kombinujte dan i noć – dan provedite u Sultanahmetu, noću u Taksimu ili na Bosforu.
   
6. Fotografije i uspomene – sva tri mesta nude fantastične kadrove, bilo za lične uspomene ili društvene mreže.
   

Zaključak – Istanbul kao magična novogodišnja destinacija

Za mene, Istanbul za Novu godinu predstavlja savršenu kombinaciju urbane energije, istorije i romantične magije. Svaka lokacija koju sam posetio – Taksim, Bosfor i Sultanahmet – doprinosila je različitim slojevima iskustva i činila da se osećam kao da sam zakoračio u prazničnu bajku.

Istanbul nije samo grad za šetnju i fotografije; on nudi emocionalno iskustvo – zvukove, mirise, svetla i energiju grada koji se slavi. Ako želite novogodišnje putovanje koje kombinuje urbanu euforiju, romantične trenutke i istorijski duh, tri lica Istanbula su nezaobilazna.

Tokom ovog putovanja naučio sam da pravi doživljaj Nove godine nije samo u vatrometu, već u atmosferi, muzici, svetlima grada i malim detaljima koji čine svaki trenutak nezaboravnim.

Lara je najpoznatija plaža Antalije. Nalazi se na oko 15km udaljenosti od centra grada. Dugačka je 8 km i prepoznatljiva po luksuznim hotelima, a koju karakteriše sitan pesak i kristalno čisto more. Sa druge strane grada se nalazi Konjalti plaža, koja prati liniju glavnog puta i koja na određenim delovima sadrži kamenite delove. Antalija je zaista rajsko mesto u kome letnja sezona traje od 8 do 9 meseci godišnje. 

Kemer je tipičan primorski grad koji se nalazi na zapadnoj obali Antalijskog zaliva, udaljen od Antalije oko 40 km i okružen je najlepšom prirodom u regionu. Sa jedne strane pruža se pogled na divlju i naizgled nesavladivu planinu Taurus pod snegom čak i u avgustu, a sa druge na plaže dužine 50km gde se konstantno smenjuju nijanse zelenih četinara, plavetnilo mora i mnoštvo manjih i većih zaliva. Grad ima oko 30 000 stanovnika i ponosi se dugom plažom koja nosi oznaku „plava zastava“ za čistoću vode, zatim marinom od preko 300 vezova i bazarom sa mnogobrojnim prodavnicama. Najveći broj ronilačkih centara u regionu nalazi se baš u ovom mestu. Zbog neposredne blizine planinskih lanaca, klima je znatno prijatnija i svežija. Prosečna letnja temperatura je oko 28°C i predstavlja idealno mesto za savršen odmor. Kemer karakterišu šljunkovite i kamenite plaže što utiče na to da nosi epitet „destinacije sa najlepšim morem“.

Po legendi u jednoj pećini nedaleko od Kemera se radio i živeo Sv. Nikola, a danas se na tom mestu nalazi muzej sagrađen na zidinama nekadašnje crkve Sv. Nikole. Iako ima sve odlike za idealan porodični odmor – hoteli sa sadržajima za decu, sportovima na vodi, prirodnim hladom, stari deo grada sa velikim brojem klubova, barova i restorana ukazuje da je Kemer živahna i prelepa letnja destinacija.

Belek predstavlja moderao turističko mesto koji je prepoznatljivo po luksuznim hotelima i peščanim plažama. To je novo, moderno turističko naselje koje se nalazi na oko 30km istočno od Antalije. Belek je čuven po odličnim golf terenima, kao i „Nacionalnom golf parku“, dok se ovde održavaju i mnogobrojna svetska takmičenja u golfu. Plaža duga 16 km od sačinjena od sitnog belog peska, u simbiozi sa borovim i eukaliptusovim drvetom, uz more tirkizno plave boje, čine Belek savršenim odmaralištem za porodična putovanja. Centar grada i okolina su poznati po mineralnim vodama koja se dobija iz 7 vrela. Priča o samom gradu Beleku nije priča o istoriji i kulturi, već priča o prefinjenosti, luksuzu i ekstravaganciji, koje posećuju klijenti sa istančanim ukusom. Mnogi od novih i modernih hotela spadaju među najbolje ne samo u Turskoj, nego i u celom svetu. Ovde dolaze pripadnici svetskog džet seta, da uživaju u Ultra All Inclusive konceptu, partijama golfa ili u vrhunskoj gastronomskoj ponudi.

Side je grad koji se nalazi se na oko 75km istočno od Antalije i smešten je na malom poluostrvu u Sredozemnom moru. U ovom letovalištu se mogu pronaći mnogobrojni ostaci drevne prošlosti, a jednu od posebnih atrakcija čini amfiteatar još iz rimskog perioda koji je mogao da primi do 20 000 gledalaca. Tu su takođe i vizantijska bazilika, kao i hram Apolona i Atine, tako da je ovo jedan od najpoznatijih antičkih gradova u Turskoj. Prelepa obala i plaže, čine Side jednim od omiljenih turskih letovališta. Na raspolaganju su dve plaže, poznate kao istočna i zapadna plaža. Zapadna plaža je uređena u stilu modernog doba, sa hotelima visoke kategorizacije koji nude brojne mogućnosti za uživanje u sportovima na vodi, parasejlingu, ronjenju i pecanju. Istočna plaža je manje prometna i manje razvijena u odnosu na zapadnu, među lokalnim stanovništvom poznat i kao „stari Side“, u nekim delovima ona je kamenita, za razliku od zapadne koja je izrazito peskovita. Priobalje zapadne plaže je plitko, pa je dobar izbor za porodice koje letuju sa decom, dok je istočna uglavnom rezervisana za lokalno stanovništvo. 

Side je vekovima bio prepoznatljiv kao jedan od važnijih trgovinskih centara na Mediteranu, gde su se mešale kulture iz doba Aleksandra Velikog, rimskog carstva i stare Grčke. Kaže legenda da su se ovde tajno sastajali egipatska kraljica Kleopatre i čuveni rimski vojskovođa Marko Antonije.

Alanja je smeštena na oko 125 km od aerodroma u Antaliji. Njen deo mediteranske obale karakterišu duge pešcane plaže i hladne planinske reke, drevne ruševine iz rimskog doba, ali i moderni hoteli, Orijent i Evropa na jednom mestu. Alanja ima jedne od najlepših peščanih plaža u čitavoj antalijiskoj regiji, najpoznatija je Kleopatrina plaža koja se nalazi u samom srcu grada i prostire se na oko 2 km. Pored nje, tu su i plaže Konakli, Kejkubat i Oba koje se protežu ka istoku. Pored mogobrojnih kulturno – istorijiskih spomenika iz perioda antike i srednjeg veka, najpoznatije obeležje je svakako tvrđava sagrađena u periodu vladavine Turaka Seldžuka. Zidine tvrđave su dugačke nekoliko kilometara i sadrže veliki broj kula, ali gradom ipak dominira osmougaona „crvena kula“, simbol Alanje, koja je jedinstvena po svom arhitektonskom rešenju. Danas je u kuli smešten Etnografski muzej. Veliki broj spomenika od istorijskog značaja, 26 km duga peščana obala, prijatna atmosfera i izvanredan noćni život sa brojnim diskotekama, pabovima i restoranima su bez pogovora odrednice koje Alanju svrstavaju medu jednu od turistički najatraktivnijih destinacija Turske.